"Vi" ili da pređemo na "ti": Večita dilema koja nas svakog dana stavlja u rebus - kada je ispravno odustati od persiranja? (ANKETA)

"Da li je moguće da mi srednjoškolac persira, pa ljudi, zar izgledam toliko matoro?", upitala se jedna naša koleginica kada je jedno jutro došla na posao.

- Malo me je zakačio, pa kaže, "izvinite". Još da mi je rekao i gospođo, u zemlju bih propala - šokirana je pričala.

Preporučujemo

A druga koleginica, znatno mlađa, imala je problem kada je, takođe mladom sagovorniku rekla "ti". Odbrusio joj je da oni nisu drugari...

Neretko kažemo da je jedna od najboljih stvari u engleskom jeziku ta što nema persiranja i vaganja da li nekome moramo da se obratimo sa distance ili direktno. U srpskom i te kako moramo da pazimo. Dok je oslovljavanje sa "vi" znak poštovanja, dotle je razgovor na "ti" direktniji, jednostavniji i prisniji.

TI, PA VI

Foto: Profimedia, Corbis

Najgore je kada mešamo. Krenemo nekome da govorimo "ti", pa se vratimo na "vi" i onda i sami ispadnemo nesigurni i trapavi. Ili, na primer, posvađamo se sa nekim, razočaramo se u njega, pa odjednom on za nas postane "množina". To onda više nije trapavost već, nedoslednost.

PORODICA

Foto: Profimedia / 9 razloga zašto nikad ne treba da se smuvate sa dečkom koji još uvek živi sa roditeljima

Da je pitanje persiranja i te kako promenljivo i nedokučivo, stvar procene, ali i vremena u kojem živimo, svedoči činjenica i da su nekada ljudi i rođenim roditeljima morali da persiraju. Danas je tako nešto nezamislivo, ali ćete zato redovno čuti snaje koje sa svojim svekrima žive i po 30 godina, a i dalje im govore "vi". Možda će tek nova generacija promeniti ovo uštogljeno pravilo i razbiti distancu među ukućanima, pa da se svekrve ne uvrede kada ih snaje jednom zaista dožive kao svoje majke.

POSAO

Foto: Foter/Victor 1558

Uobičajeno je da persiramo starijim kolegama i šefovima. Međutim, i to se menja, pa u modernim firmama među prvim rečenicama u svakom kontaktu bude ona: "Ej, nemoj da mi persiraš molim te" ili "Lakše je da budemo na ti".

Međutim, u nekim drugim poslovnim odnosima, koji podrazumevaju sastanke ljudi iz različitih firmi, pitanje persiranja se komplikuje. Govortii na "ti" može da znači grubo odsustvo poštovanja prema sagovorniku ili da sugeriše na neki nedozvoljen odnos sukoba interesa.

ULICA

Foto: Mateja Beljan

Ulični rečnik možda najbolje oslikava pigravanje sa persiranjem. Na površinu isplivavaju prostakluk, ironija, provokacije. I to sve uz pomoć odabira reči "vi" ili "ti" u datom trenutku.

"Pomeri se, šta si se nalaktila na mene" - bio bi primer neprimerenog ophođenja dvoje ljudi u autobusu, sa elementima vređanja i ponižavanja.

Nije neobično čuti ni raspravu: "Ko ste vi da mi kažete ti?!"

"Molim vas gospođo, pomerite se" uz jako i neprirodno naglašavanje slova "o" govori o jednom nadmenom stavu u komunikaciji koja nije baš tako učtiva.

A vrhunac svađe bio bi ovakav: "Ja nemam ništa s tobom. Ništa s vama nemam, sad smo na 'vi'"

ŠKOLA

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Bespogovorno učiteljima i nastavnicima mora da se persira. Obrnut slučaj je gotovo nezabeležen. Međutim, ima i izuzetaka, kada se nastavnik i učenici toliko zbliže da i oni njemu počinju da govore "ti", što svakako niko ne bi mogao da pohvali.

Na fakuletima, sa druge strane, uobičajeno je da profesori persiraju studentima, što je brucošima koji su samo par meseci ranije sedeli u školskim klupama pomalo neobično. Distanca koja se stvara između profesora i njih ih zbunjuje, jer, oni su praktično još deca, a pred njima su uvaženi akademski građani.

MEDIJI

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Pravilo je da novinari, ma kako dobro poznavali sagovornike, u emisijama koje se emituju na radiju i televiziji ipak persiraju u razgovoru. To pravilo se, ipak, često krši, kako bi emisije delovale življe, a odnos između novinara i sagovornika prisniji.

Ali, nekada odsustvo ove distance i te kako zapada za oči. Novinari koji obično persiraju nekim sagovornicima, ponekad se u slučaju izuzetka ograđuju rečima "Poznajemo se, nema potrebe da ti persiram". Da li je gledaocima i slušaocima zaista bitno što se oni poznaju? U ovom slučaju, izuzetak može da utiče i na poverenje onoga ko sluša ili gleda emisiju.

KRŠENJE PRAVILA

Foto: Shutterstock

Lekari bi trebalo da persiraju pacijentima, šalterski radnici klijentima, a mlađi ljudi starijima. Pa ipak, nekada se bez i malo neprijatnosti ova pravila krše, ali oprez, granice su tanke.

Obično to čine ljudi koji su sličnih godina i na neki način povezani sličnim problemima ili sudbinom. Gotovo po pravilu persiranje prestaje i kada neko nekome pokušava da pomogne i ukaže na to da čini više nego što mu dužnost nalaže. Kao da se bez persiranja stvara i jači uticaj, poverenje, a možda i dominacija, ubeđivanje.

"Slušaj ti, cigare moraš da ostaviš. Na slaninu, da zaboraviš. So odmah da baciš" pričao bi neki lekar pacijentu u pokušaju da mu "prijateljski" objasni ozbiljnost situacije.

Dešava se i da mladi ljudi počnu da govore "Ti" onima koji su izrazito stariji i, da tako kažemo prostiji, u želji da pojednostave komunikaciju. Ali, pitanje je koliko je to u redu. "Jel imaš ti unuke neke da ti pomognu? Možeš li da ložiš sama. Baba, pazi se kad ideš niz stepenice".

(M. Beljan - m.beljan@telegraf.rs)