Predsednik Vučić, u svojstvu građanina, podnosi inicijativu da ulice u Beogradu dobiju Dobrica Ćosić i Milorad Ekmečić

Predsednik Aleksandar Vučić podneće, u svojstvu građanina, inicijativu da dvojica akademika - pisac Dobrica Ćosić i istoričar Milorad Ekmečić - dobiju ulice u Beogradu - saznaju "Novosti".

Po proceduri, predlog se podnosi Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda, a predlog mora da sadrži kraću biografiju i obrazloženje zašto se predlaže. Uslov je da je od smrti neke osobe prošlo tri godine.

Preporučujemo

Predlog se podnosi Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda Foto: Wikipedia/Assembly of the City of Belgrade

Komisija potom razmatra predlog i ako se saglasi, on se šalje na mišljenje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a nakon dobijanja njihove saglasnosti, konačnu odluku donosi Skupština grada.

Kako saznajemo, za lokaciju će se najverovatnije uzeti u obzir ulice nazvane po toponimima iz država bivše Jugoslavije.

DOBRICA ĆOSIĆ

Dobrica Ćosić (Velika Drenova 1921. - Beograd 2014) bio je čuveni srpski pisac, politički i nacionalni teoretičar. U književnost ulazi 1951. delom "Daleko je sunce". Posle toga slede "Koreni" za koje je dobio NIN-ovu nagradu, "Deobe", "Vreme smrti" "Vreme zla", "Vreme vlasti"...

Dobrica Ćosić Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Kao član državne delegacije, bio je Titov saputnik na brodu "Galeb", kojim su obilazili afričke zemlje. Posle se razišao sa Titom i postao jedan od njegovih najvećih opozicionara.

U pristupnoj besedi SANU 1970. rekao je čuvenu rečenicu: "Srpski narod dobijao je u ratu, a gubio u miru". Rešenje kosovskog problema video je u podeli Kosmeta. Ćosić je nazivan i "ocem nacije".

MILORAD EKMEČIĆ

Milorad Ekmečić (Prebilovci 1928. - Beograd 2015) bio je poznati istoričar, akademik i član Senata Republike Srpske.

Milorad Ekmečić Printskrin: RTS

U Drugom svetskom ratu Ekmečić je izgubio 78 članova porodice. Nakon što je završio studije opšte istorije na Sveučilištu u Zagrebu, izabran je za asistenta na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, gde je radio kao profesor sve do izbijanja rata 1992. godine. Hapsile su ga muslimanske "Zelene beretke", bio je u kućnom pritvoru, a uspeo je da tajno prebegne na teritoriju Republike Srpske. Nakon toga je do penzionisanja 1994. bio redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Objavio je čuveno delo "Između klanja i oranja. Istorija Srba u novom veku (1492-1992)", pozajmivši ovaj naslov od Ive Andrića, koji je u tim rečima sažeo istoriju jednog naroda.

STRAŠNA SEĆANjA IZ DETINjSTVA

U jednom intervjuu za "Večernje novosti", Milorad Ekmečić prisetio se strašnog vremena svog detinjstva.

- Pod stare dane obnavljam strahove o onome što se desilo 1941. u Hercegovini. Dečak od 13 godina iz prvog susedstva hvalio se mom bratu od devet godina: "Ubili smo ti tatu" i smejao mu se. Ljudi su zveri ako ih crkva ne vodi pravim putem.

Video: "Koreni", pa "Vreme smrti"? Goran Šušljik otkriva šta posle serije koja je oduševila Srbiju

(Telegraf.rs/Večernje novosti)