Dete je skičalo kao prase i njušilo gostima noge: Roditelji su ga hitno odveli stručnjaku, a on ih je pitao samo jednu stvar
Dete je postalo zavisno od crtanog filma. Svakog dana, sedam sati gledalo je isti crtani i počelo bizarno da se ponaša
Dvoipogodišnje dete iz Srbije završilo je na odvikavanju od gledanja crtanog filma "Pepa prase", nakon što je danima provodilo po sedam sati gledajući taj crtać i počelo bizarno da se ponaša, neverovatan je slučaj zavisnosti koji je u svojoj praksi zabeležio naš klinički psiholog Vlajko Panović.
- Roditelji su doveli dete zbog nesvakidašnjeg, bizarnog ponašanja. Dete je mirisalo stopala gostima, zavlačilo se pod sto i skičalo kao prase - priča za "Blic" ovaj psiholog.
Kada je slučaj završio u njegovoj ordinaciji, Panović je pitao roditelje da li dete možda gleda crtani "Pepu prase", na šta su mu oni odgovorili potvrdno i dodali da dete taj crtani obožava i da ga gleda i po sedam sati dnevno.
- Ako neko konzumira neku vrstu informacije u toj količni, kod deteta sadržaji tog crtanog filma postaju dominatni deo njegovog iskustva prema realnosti i zato dete reprodukuje naučeno ponašanje - ispričao je Panović.
Rešenje je usledilo kada su roditelji izveli dete napolje na igralište i ponudili mu neke druge sadržaje kao što su skakanje, igranje na vazduhu sa drugom decom...
- To je bilo sve ono što se u realnom životu naziva pravom igrom, gde se stvara osećaj radosti i smeha, u kome je dete živi učesnik među drugom decom, a ne pasivni prijemnik virtuelnih sadržaja iz crtanog ili video igara - kaže nam on.
Posle nekoliko dana, dodaje, dete je potpuno prestalo da gleda crtani film zato što su mu se roditelji posvetili na potupno drugačji način.
- Neki roditelji danas nisu posvećeni dovoljno svojoj deci. Posle izvesnog vremena dete je postalo srećno i u potpunosti zaboravilo na crtani film - objasnio je Panović.
Panović, striktno naglašava, da roditelji nikako ne koriste metodu "zabrane bilo čega", kako bi podigli svoj autoritet, jer onda deca počinju da lažu i kriju stvari.
Bilo bi dobro da roditelji zajedno učestvuju sa decom kada gledaju crtane filmove ili igraju igrice, da bi pomogli deci da razumeju nevaspitne i neprirodne sadržaje - savetuje on.
On apeluje na sve roditelje da ne štite decu od obaveza i radova.
- Naprotiv, pomozite im da zavole život kroz pravu igru i da provode što više vremena u prirodi - zaključio je Panović.
OPASNI MOBILNI TELEFONI
Već od ranog detinjstva, deca znaju da koriste mobilne telefone, iako u početku to može da posluži kao neka vrsta animacije, iz dana u dan tako najbrže dolazi do zavisnosti od ovih uređaja.
Panović je opisao i slučaj četvorogodišnjeg dečaka koji je bio opsednut mobilnim telefonom. Dečak živi u višečlanoj i višegeneracijskoj porodici gde svi puno koriste mobilne telefone. Nije išlo u obdanište, a telefon mu je bio glavna perokupacija.
- U jednom momentu, dete je hteo da telefonira, a kada mu majka to nije dozvolila usledila je njegova burna rekacija. Dete je počelo da vrišti i na kraju je bacilo telefon. Posle toga došli su kod mene da potraže pomoć - ispričao je Panović.
VIRTUELNI SVET SVE PRISUTNIJI
- Deca se otuđuju od suštine i žive u jednom nestvaranom, bajkovitom svetu, koji im na njihovu radoznalost nudi mnogo toga što je nevaspitano, nepoučno i agresivno. Dete do 3 godine ne bi trebalo da ima kontakte sa ekranima bilo koje vrste, samim tim neće konzumirati te sadržaje - objasnio je psiholog Panović.
Problem su i video igrice.
Zahvaljujući softverskim kreacijama u video igrama, objašnjava Panović, igrač ostaje fiksiran za ekran, sa maksimalnom koncentracijom pažnje na moguće iskušenje ili izazove, a sve to troši njegovu mentalnu energiju.
Potom se, kaže, javljaju određeni simpotomi zavisnosti, pre svega suve oči, cupkanje nogama za računarom, hipnotička vezanost za ekran, isključenost iz realnih životnih tokova.
- Na primer, roditelji više desetina puta dozivaju decu da dođu da ručaju, a oni odgovaraju sa "sad ću", tu već imamo problem, kao i zanemarivanje obaveza, lične higijene, odlaska u toalet i konzumiranje obroka. Često reaguju negodovanjem i agresijom kada im se neko od članova porodice obrati - objasnio je Panović.
(Telegraf.rs/Blic)
Video: Dragana Mirković sagradila kuću porodici sa Golije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ja
Znači moja komšinica gleda porniće. Čim dođe, napada.
Podelite komentar
Bole
Dobro je da I doktor gleda isti crtac inace se ne bi setio.
Podelite komentar
Radodrag
Sve sa merom pa i crtića. Iz crtića se mogu naučiti i neke dobre stvari, o hrabrosti, domišjatosti kako nadmudriti jačega i agresivnijega od sebe... A nažalost nekada od druge dece i u igri sa njma može naučiti suprotno, da jači tlači, dobiti traume od pojedine nevaspitane dece od zla oca i još gore matere isl. Zato ponavljam da sve treba raditi sa merom pa i gledati crtiće i igrati se sa drugom decom.
Podelite komentar