Živko je upucao Ivicu u glavu pre 22 godine na kontramitingu: Sad su se sreli oči u oči, seli za kafanski sto i pale su najteže reči (VIDEO) (FOTO)
* Ne spavam mirno. Znaš zašto ne spavam mirno? Zbog tebe. Meni je jako teško! Jako mi je teško, znaš - kazao je Živko * Tebi je gore nego meni. Tebe je Bog kaznio više... - pričao je Ivica * Onaj ko prašta i Bog će mu oprostiti. Da se Srbi pomire
- Kako ti je ćerka, čujem bolesna je? - upitao je Ivica.
Preporučujemo
Makron progovorio o protestima "Žutih prsluka": Žao mi je 11 poginulih, ali oni nisu žrtve policije
Isprebijali novinara kada je pokušao da izveštava sa protesta u Valjevu, a sada su uhapšeni!
- Umrla je. A sin mi je bolestan. Rođen je takav, mongoloid - pričao je Živko.
- Moje saučešće, iskreno - odgovorio je Ivica.
- Ne spavam mirno. Znaš zašto ne spavam mirno? Zbog tebe. Meni je jako teško! Jako mi je teško, znaš - kazao je Živko.
Ivica Lazović (65) pogođen je metkom u glavu na kontramitingu 1996. godine u Knez Mihailovoj ulici. Živko Sandić (68) je čovek koji je u tom metežu bio na drugoj strani sa prstom na obaraču. Susreli su se treći put oči u oči, ovoga puta uz zagrljaj i poljubac, pred kamerama "Telegrafa" u Begeču kod Novog Sada.
- On na onoj strani, ja na ovoj, da se koljemo?! Dosta više toga. Evo, ja pružam ruku i poljubiću ga pred vama, pred kamerom, da se Srbi izmire i da se više nikom ne ponovi - pričao je Ivica Lazović i usledio je za njih sudbinski poljubac pomirenja.
- Šta ćeš popiti? - pitao je Živko Ivicu.
- Hoćete da probate moju rakiju? Lozova travarica. Evo, doneo sam je tebi. Prvo ću ja da uzmem da vidite da je... - uzvraća mu Ivica.
- Da se ne otrujemo, a? - kroz smeh nastavlja rečenicu Živko.
Snimatelj i ja imali smo težak zadatak, da odigramo jednu sporednu ulogu u ovoj životnoj drami i organizujemo susret dvoje ljudi koji se ni pre ni posle kobnog događaja zapravo nikada nisu upoznali.
Živko Sandić, čovek čije se ime toliko puta spominjalo u pričama o ovom događaju nije govorio nakon suđenja. Hteli smo da ga upoznamo i da ga pustimo da o svemu kaže šta misli.
Dubok, oštar pogled i uspravan stav. Pomalo obazriv, ali britkog jezika. Čovek kojeg je, čini se, nemoguće slomiti, ali njegova sudbina ispisana je bolnim pričama. Snimanje, kaže, dolazi u obzir, ali ako to bude zajedno sa Ivicom.
Dalje je sve išlo nekako svojim tokom, obavestili smo Ivicu i dva dana kasnije ponovo krenuli put Begeča. Ivica je pristao na susret pod jednim uslovom, da citiramo ove njegove reči: "Onaj ko prašta i Bog će mu oprostiti. Da se Srbi pomire".
Ipak, nestrpljenje je raslo. Kada smo krenuli, Ivica se pozdravio sa svojim psima, i poneo flašu rakije.
- Ovo nosim mom prijatelju - kazao je.
TRENUTAK SUSRETA
- Kada ga vidim, sve me jeza prolazi - govorio je Živko, ozbiljan, dok je neizvesnost rasla.
Čoveku u koga je pucao trebalo je da pruži ruku već u narednom trenutku.
- Sad si mi se prolepšao nešto, u onoj bundi izgledao si robusno - priseća se Ivica, sa prijateljskim osmehom dodirujući Živka jednom rukom, dok mu je duga poptuno nepokretna stajala obešena oko vrata.
- Kažu pečeš rakiju, i ja pečem rakiju! - pričao je Živko.
Ispostavilo se da su njih dvojica ispekli na stotine litara rakije, možda i tonu kada se sve sabere, a Živko proizvodi i kupinovo vino. Flašu od 5 litara dao je Ivici na poklon.
- Hoću tvoje vino da pijem dok živim. Ko te šiša, da ne kažem jednu drugu reč. To te jedino, kažnjavam sa vinom - kroz osmeh je pričao Ivica.
A smeha je bilo, i te kako. Popila se rakijica, naručilo još neko piće. Srdačna atmosfera, kao da je reč o sastanku dva stara prijatelja. Živko i Ivica su odmah rekli, o politici nećemo da pričamo. Ali neka bolna pitanja ipak su se otvorila. Bez emocija i jeda, hladne glave.
- Ima tu jedan Begečanin koji je isto u to vreme bio za to i svašta je pisao za mene. Ali je posle jadno 5-6 godina došao kući i toliko se izvinjavao da to nije normalno, jer je i on shvatio šta su dva lidera napravila. Političari se svađaju pred narodom, a među sobom sede za stolom i piju. Ja sam se od tada povukao i nikud više ne mrdam, samo kuća, deca... 'Ajde da nešto drugo pričamo. Do ovde mi je politike i svega - priča Živko.
I zaista, najviše se pričalo o rakiji, vinu, kaminima koje je Ivica pravio. Jeli smo Živkov izvrsni kulen, pa je do tančina opisivao kako se pravi, koliko ima soli, koliko paprike...
"NISAM IMAO NAMERU DA PUCAM"
Najednom, Ivica je rekao nešto od čega smo svi zaćutali. Vratili smo se u 1996. godinu.
- A sada vidite šta je sličnost između mene i njega, sad ćete čuti, a samo neka klimne glavom i ne mora ništa da kaže. Ja sam drvce šibice video tamo, kad nišanim promašim, a kad pucam iz brzine pogodim. Jesmo tu? Robna kuća Mitić? - kazao je kao da je zaustavio vreme.
- Znam ja na šta ti aludiraš, ali nije tako bilo. Istinu ti govorim da uopšte nameru nisam imao. Nema, druže moj, snimka kada sam ja ležao dole, to nije snimljeno, mene kada je čovek udario preko leđa ja sam pao i stvorila se gužva. Evo, sada je kroz mene prošla jeza, u kosu me udarila. Ja sam ustao i razmišljao kako ću da ispalim metak uvis i oni će se razići. Tako je i bilo, ali kada sam spuštao ruku nisam izvadio prst iz obarača i kada me je povukao za ruku čovek koji je stajao iza mene, on je "bum"... opalio. Moju čauru nisu našli, na sudu nisu dokazali koja je moja. Pucalo je more ljudi, to je tutnjalo, katastrofa bre, čoveče - priseća se Živko.
Pištolj iz kog je opalio je bilo njegov, vlasnički. Nakon ovog događaja više nije uzimao oružje u ruke.
"KADA ČUJEM TO ZA DECU, POLAZE MI SUZE NA OČI"
Ivicu je dirnula porodična tragedija Živka Sandića. Kaže, kada to čuje, polaze mu suze na oči, jer i sam ima dve ćerke i za njega je porodica svetinja.
- Tebi je gore nego meni. Tebe je Bog kaznio više... - pričao je Ivica...
- Znaš kolko me kaznio. Katastrofu mi napravio. Ćerka mi je bila potpuno zdrava, lepa ko lutka... Umrla je od raka. Bio sam u depresiji kada je umrla, već sam bio konopac spremio u šupi da se obesim. To je bilo strašno. Onda sam razmišljao i razmišljao... Ostalo mi je dvoje unučadi. Borim se za njih i to mi je sve - ispričao je Živko.
- To je tvoja sudbina, ti si gori grešnik od mene - umirujuće je pričao Ivica.
- Pa, izgleda - kazao je kratko Živko.
- Otac me je napravio u pedesetoj, mama me rodila u četrdesetoj, od nas devetoro dece ja sam zadnji - nastavio je Živko svoju životnu priču.
"PROLAZILO MI JE KROZ GLAVU, ŠTA BI BILO DA SAM JA OSTAO INVALID"
Sudbina koja je zadesila Ivicu Živka je plašila. Ranije, dok je trajao rat u bivšim republikama, svačega se, kaže, nagledao.
- Na izvlačenju sam bio 13 meseci, radio u bolnici u ambulanti našoj i oni su me slali sa doktorima. Onaj bez ruke, onaj bez noge, onaj nema glavu. Posle kada sam došao kući ja razmišljam, šta bi bilo da sam ostao invalid, šta da sam ostao u kolicima? Kad čovek pogine j... ga, ali šta bi moja deca radila da sam ostao u kolicima - pričao je Živko.
I danas kada vidi Ivicu dok se jedva kreće, bude mu teško.
- Nekako, kada vidim njega i setim se svog sina bude mi jako teško. Žao mi je, to sam i onda rekao na sudu - kazao je Živko još prvog dana kada smo ga upoznali.
BEZ STRAHA OD OSVETE, SAMO OLAKŠANJE
Nije bilo lako dočekati ovaj susret. Ni Ivici, ni Živku ni nama. Dvoje ljudi koji se ne poznaju, a koji su stali jedan protiv drugoga u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu. Kako su posle toga prihvatili sudbinu, kakva promena u njihovim glavama je morala da se dogodi da izdrže takvu muku, to niko ne može ni da pretpostavi.
- Kad je bilo suđenje prvi put, pitao ga je moj advokat da li ima neku pretenziju za osvetu. To mi je ostalo u glavi. Kazao je ne, bože sačuvaj, nikavu osvetu - priseća se Živko.
"Da li vam je sada lakše", upitao je Živka kolega snimatelj.
- Jeste, lakše mi je.
SUSRELI SMO SE ZAHVALJUJUĆI VAMA
Živko kaže da je razmišljao o ponovnom susretu sa Ivicom. Zahvaljujući nama, kaže, oni su se ponovo susreli. A ja mislim da smo, kao što sam već i napisao, mi novinari odigrali ulogu sporednih glumaca i svedoka.
- Jako mi je teško zato što kad sam ga video da... izlazi iz auta, kakav je. Teško mi je. I zahvaljujući "Telegrafu" mi smo se spojili u Begeču, izljubili, izdgovorali, tako da više nema ništa između nas. Šta je bilo prošlo je.
Ivica, pak, kaže da je imao viziju, da je znao da će do ovoga doći.
- Verovali vi meni ili ne, ja sam sve ovo sanjao, sve ovo video. Ne sećam se likova, ali kroz maglu sam sve video. Zato sam vas i primio u kuću, zato sam i pristao na ovo. Znao sam da će sve da bude kako treba - kazao je Ivica.
Još pre susreta, rekao je da sa Živku nema šta da kaže, da mogu samo da popiju po jednu i da mu poželi dobro zdravlje. A desilo se mnogo više od toga.
- Ja sam zadovoljan. Njemu je teže, valjda smo mu malo olakšali... Čovek na mestu, normalan i on iskorišćen kao i ja. Dva ovna na brvnu, nijedan da popusti, držali se sebe i svojega, pa oba pala u kanal - zaključio je Ivica.
Kako kaže, zahvaljuje svim onim malim ljudima o kojima se ne piše, a koji su mu pomogli u životu.
PRIČA O DVA ČOVEKA, ŽRTVAMA JEDNOG VREMENA
Živko Sandić je posle pucnjave u Knez Mihailovoj osuđen na dve godine i četiri meseca zatvora. Teretio se za izazivanje opšte opasnosti. Nije bilo dokaza da je pokušao da počini ubistvo. Mnogi s razlogom ne veruju u takvu priču.
Ali, na meni nije niti da pravdam njegov postupak, niti da mu sudim. Ovo je priča o dva čoveka, žrtvama jednog vremena, koje nije nosilo ništa dobro. To je bio sukob, rat. Jedan tren otkaza razuma mogao je da dovede do takve, pa i teže posledice.
Uostalom, na istom kontramitingu jedan demonstrant je i poginuo.
* Zabranjeno preuzimanje celokupnog teksta, delova teksta i fotografija bez dozvola
(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)
Povezane vesti
Dačić: Policija časno postupala tokom nasilnog protesta u Novom Sadu
Viši sud u Novom Sadu: Do 30 dana pritvora osumnjičenima za nasilničko ponašanje na protestu
Oglasilo se tužilaštvo u Novom Sadu: Uhapšeno 9 osoba
<% post.title %>
Ovako izgleda demolirana Gradska kuća u Novom Sadu
Video: Krstić: Od početka grejne sezone evidentirano 590 požara
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE INSPEKTORKA KOJA JE POGINULA U KRUŠEVCU Žena čistila prozore, pa pala sa osmog sprata (FOTO)
POGINULO DETE (2)! Jeziva nesreća kod Vršca: Vozač auta nepropisno preticao, pa se sudario sa kamionom! I on stradao na mestu!
POZNAT IDENTITET OCA (35) I SINA (2) KOJI SU NASTRADALI KOD VRŠCA Nepropisno preticao kamion, pa zajedno otišli u smrt, AUTO POTPUNO SMRSKAN
Boža zemunac
Još jedan dokaz da je politika zlo.
Podelite komentar
Vosa
Pomirite danasnju mladez! Opet se stvorila atmosfera gde ce neki Srbin da puca u drugog Srbina . Pa ce posle 25 godina da se ljube a nas sve manje, Srbija sve slabija a neprijatelji nam sve goropadniji.
Podelite komentar
Života
Kakav smo mi nesrećan narod, i opet nas huškaju jedni na druge, oni menjaju funkcije i fotelje a mi ginemo.
Podelite komentar