Alarmantno upozorenje zbog polarnog vorteksa: Srbiju će pogoditi jak olujni vetar u ovim gradovima, a postoji opasnost i od poplava (MAPA)

Polarni vorteks (vrtlog) koji je pogodio Čikago, a gde su zabeležene temperature i do minus 53 stepena Celzijusa, već godinama putuje ka Evropi, ali će Srbiju pre njega pogoditi ekstremno tople temperature i nazaobilazna košava, koja će narednih dana na istoku i jugoistoku zemlje snažno udariti. Ona će biti praćena temperaturama višim za ovo doba godine.

Olujni vetar pogodiće delove juga Banata, dok se na planinama očekuje naglo toplјenje snega u predelima do 1.500 metara nadmorske visine, što će uticati na povećanje nivoa reka. Očekuju se udari vetra do 50 metara u sekundi.

Preporučujemo

Mesta u kojima se očekuju jaki naleti vetra su - Pančevo, Vršac, Opovo, Plandište, Kovačica, Alibunar, Bela Crkva i Kovin.

Преглед климатских параметара на метеоролошким станицама pic.twitter.com/2jTl8gxoIB— RHMZ (@Hidmet) February 1, 2019

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda od 2. do 5. februara vodostaji na Drini, Limu, Jadru, Kolubari sa pritokama i gornjim tokovima Zapadne i Južne Morave će biti u većem porastu sa mogućnošću dostizanja upozoravajućih nivoa, a na Jasenici, Kubršnici, Crnici, Lepenici, Lugomiru i Resavi vodostaji će biti u većem porastu ispod upozoravajućih nivoa.

Na celom toku Save do 8. februara vodostaji će biti u većem porastu i kretaće se ispod granice redovne odbrane od poplava.

Преглед климатских параметара на метеоролошким станицама pic.twitter.com/gwZNyJX6Fr— RHMZ (@Hidmet) February 1, 2019

Jedan od sličnih ekstrema koji je pogodio Čikago, dogodio se i u Srbiji 2012. kada je bilo vrlo hladno, a palo je dosta snega. Iako je ovaj januar bio hladan, u proseku je topliji od januara iz sredine 20. veka.

Najniža ikad izmerena temperatura u Srbiji je minus 39 stepeni, a zabeležena je na Karajukića bunarima na Pešteru 26. januara 2006. U Beogradu je najhladnije bilo 10. januara 1981, kada je bilo 26,2 stepena ispod nule, znači skoro duplo više od polarne zime u Čikagu.

EVROPA DOSAD BILA POŠTEĐENA POLARNIH VORTEKSA

Evropa je za razliku od Amerike poslednjih decenija uglavnom bila pošteđena izrazito velikih prodora polarnih vrtloga. Međutim, analiza meteoroloških podataka kroz poslednje tri decenije pokazuje da se zimski polarni vrtlog sve više seli na istok – sa severozapada SAD-a, prema severoistoku SAD-a i dalje prema Evroaziji.

Meteorološki podaci korišćeni u analizi pokazali su da taj vrtlog poslednjih 30 godina slabi i putuje prema istoku. Njegovo slabljenje znači da može jače krivudati i tako se čak i odcepiti od polarnih krajeva i spustiti duboko prema jugu, što se može dogoditi čak i krajem zime.

Studija je takođe utvrdila da postoji neka bliska povezanost između smanjenja arktičkih površina pod ledom i pomeranja vrtloga, ali za sada ne mogu podrobnije razasniti koji bi mehanizam mogao biti odgovoran za to.

TAMNO MORE KOJE UPIJA SUNČEVE ZRAKE

Razlog za to je činjenica da se svake godine bela površina leda koja reflektuje sunčevu svetlost sve više smanjuje, a površina tamnog mora koje upija sunce povećava. Tako se stvara povratna sprega otapanja leda i zagravanja.

OVDE pogledajte NASA prikaz kako izgleda i kako se kreće polarni vrtlog

Ovakvo ubrzano zagravanje Severnog pola dovodi do smanjenja razlike u temperaturama između polarnih i tropskih krajeva, a time i do smanjenja razlike u pristiscima. Zbog tog slabljenja, slabi i polarni vrtlog koji funkcioniše kao svojevrsni zid koji sprečava prodore hladnog vazduha na jug. On sve češće i sve više krivuda kao što reke krivudaju u nizijama, a povremeno dolazi i do njegovog raspada, uglavnom na dva dela.

Foto: Tanjug/AP

Ovakve situacije obično nagoveštavaju nagli porast temperatura u stratosferi iznad Severnog pola na visinama između 20 i 30 kilometara. Nakon raspada, jedan deo vrtloga i ledenih masa arktičkog vazduha obično putuje prema Kanadi, a drugi prema Evroaziji.

Nad Zemljinim polovima, kako severnim, tako i južnim, u višim delovima atmosfere, u troposferi i stratosferi, nalaze se postojana područja niskog pritiska vazduha koja se nazivaju polarnim vorteksima, odnosno vrtlozima.

U tim vorteksima, zbog rotacije Zemlje, vazduh kruži u smeru od zapada prema istoku.

Prizor iz Čikaga na minus 53 stepeni Foto: Tanjug/AP

Kada govorimo o severnoj hemisferi, ispod severnog vorteksa nalazi se masa hladnog, gustog, arktičkog zraka. Mesto susreta hladnih polarnih suvih masa vazduha s toplim, vlažnijim, bliže ekvatoru, naziva se polarnim frontom i približno se proteže na oko 60 stepeni geografske širine, što znači negde iznad Skandinavskog poluostrva.

Polarni vorteks, čija snaga zavisi o veličini razlika u temperaturama na polovima i na ekvatoru, obično jača zimi, a slabi leti jer su zimi razlike veće, a leti slabije. Ali, s klimatskim promenama Severni pol ubrzano se zagreva, brže od ostatka sveta.

VIDEO: Na Pešteru čuvaju 700 ovaca uprkos "debelom minusu"

(Telegraf.rs)