Sneg se topi, a reke rastu: Stručnjaci upozoravaju - prevencija je ključna za odbranu od poplava

Dok je topljenje snega i leda obradovalo mnoge, druge je zabrinula moguća pojava poplava. Vodostaji prvog reda u našoj zemlji su pod kontrolom i tu ne treba očekivati iznenađenja, ali su zato rizičniji mali tokovi, čije je održavanje pod nadležnosti lokalnih samouprava, poručio je dekan Šumarskog fakulteta sa Кatedre za bujice i eroziju Ratko Ristić.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Ristić je rekao da je prevencija ključna za odbranu od poplava. Prema njegovim rečima, imamo ogromne količine snega, i može se očekivati povećanje vodostaja.

Preporučujemo

Imamo ogromne količine snega Foto: Tanjug/Tanja Valic

- Lokalne samouprave treba da imaju spremne planove za odbranu od poplave. Imamo rečne slivove koji su puni đubreta, koje veća voda pokrene do prvog suženja i tada dolazi do problema i izlivanja reka - naveo je dekan Šumarskog fakulteta i dodao je da je problem i veliki broj bespravno izgrađenih objekata.

Erozivnim tlom je pokriveno 75 odsto teritorije Srbije, čemu je doprinelo preterano i neplansko sečenje šuma, a istovremeno postoji i 11.500 bujičnih vodotokova, koji u slučaju kiše nose veliku količunu i vode i mulja.

Naše reke pune su đubreta, a kada se sneg otopi, voda nema gde da otekne Foto: Tanjug/Dusan Anicic

Ristić kaže da ne postoji pravilnost kod se javljaju poplave i gde će se one javiti. Кako napominje, bujice imamo svake godine, obično se javljaju u slivovima koji imaju obešumljeni prosto. Do sada je u bujicama izgubljeno 33 života, a materijalna šteta je oko 10 milijardi evra.

TREBA NAM 900 MILIONA EVRA DA BI SE ODBRANILI OD POPLAVA

Budžetom iz 2018. godine planirano je 2,3 milijarde dinara za upravljanje vodama, oko 90 procenata je namenjeno zaštiti od poplava. Kako kaže, ta cifra nije mala, ali da nije dovoljna.

Poplava u Petrovcu na Mlavi prošle godine Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

- Srbiji treba 900 miliona evra da se investira i svake godine 90 miliona evra, da bi imali sigurnost - kaže profesor Ristić.

Ističe da je Srbija 2014. godine shvatili šta znači biti spreman za poplave ili ne.

- Sve je to posledica 20 godina neulaganja. Od tada je mnogo urađeno, ali smo doveli sistem samo u optimalno stanje. Imamo veliki broj objekata koji se ne održavaju. Neophodno je ulagati veća sredstva - naveo je Ristić.

Srbija mora više da se pošumi Foto: Wikipedia/MareBG

Кako dodaje, lokalne samoupra nisu sposobne da se same suoče sa problemima, potrebna im je pomoć od republičkih institucija. "Održavanje objekata i izgradnja objekata mora da bude pod ingerencijom Republike. Jer kad se nešto desi republika pomaže", kaže Ristić.

Naveo je da Srbija ima 1.000 kilometara obešumljenog prostora, i to su prostori gde će se javiti poplave.

- Potrebno je da imamo daleko odgovorniji odnos prema šumama. Plan je da sa 30 posto šumovitosti, povećamo na 42. Celo društvo mora da podrži takvu aktivnost - rekao je Ristić.

Poplave su velika opasnost Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Sistem za odbranu od poplava Srbije sastoji se od 2.500 kilometara zaštitnih nasipa, 3.500 kilometara kanala, 42 visoke brane i akumulacije, 65 crpnih stanica i mnogo drugih objekata.

Video: Ronioci žandarmerije, ljudi koji prvi pomažu u borbama sa vodom

(Telegraf.rs/RTS)