Najteži Srbin ima 305 kila i kreće se sam, a mladu mamu iz kuće je vadilo 9 vatrogasaca

Kada neko ima 20 ili 30 kilograma viška, on se bori sa gojaznošću. Sa 100 ili 150 kilograma viška, to već postaje borba za život.

Beograđanin Mile Grozdanić (41) u taj "ring" ušao je sa skoro 200 kilograma. Toliko je imao kada je pre oko godinu i po dana prvi put kročio u Centar za lečenje gojaznosti pri Kliničkom centru Srbije, jedinu referentnu ustanovu gde se gojazni ljudi zaista leče.

Preporučujemo

Foto: Nikola Tomić

Daleko od toga da je Mile jedini, a i najteži. U ovaj centar danas dolaze mladi iz cele Srbije, a u proseku imaju između 200 i 250 kilograma.

Ambulanta u koju se prvo dolazi ušuškana je na drugom spratu Poliklinike u Višegradskoj 26, tako da pacijenti ne moraju biti izloženi radoznalim pogledima dok čekaju na pregled.

Ispred ordinacije nalazi se klupa za gojazne pacijente, Foto: Nikola Tomić

Umesto klasičnih stolica, ispred ambulante je klupa za gojazne, a iznad nje nalazi se i natpis sa nacrtanim debeljucama, kako je ostali pacijenti greškom ne bi zauzeli. U ordinaciji je i specijalna stolica za pacijente, tri puta većih dimenzija od obične, kao i posebna vaga i poseban aparat za merenje pritiska, dovoljno veliki da obuhvati ruku i najgojaznijeg pacijenta.

U ambulanti je i poseban aparat za merenje pritiska, dovoljno veliki i za najkrupnije pacijente, Foto: Nikola Tomić

Najteži koji je ikada kročio u ambulantu imao je 305 kilograma i došao je sam, na zaprepašćenje svih lekara i sestri u Centru.

- Bilo je frapantno videti čoveka sa 305 kilograma koji se sam kreće. Došao je pre šest godina ovde i tada mu je bil0 50 godina. Pojavio se još jednom, posle godinu dana, sa 254 kilograma, i posle toga više nije dolazio. Zvali smo ga, ali se nije javljao na telefon. Odustao je - priča naučni saradnik, primarijus, doc. dr Snežana Polovina, endokrinolog i šef ambulante Centra za lečenje gojaznosti.

Zabrinjavajuće je, kaže doktorka, da je sve više mladih koji dolaze na lečenje a imaju preko 200 kilograma. Među njima je, dodaje, i puno mladih žena. Jedna od njih  je majka dvoje dece iz Vojvodine, kojoj je od težine kuk ispao iz ležišta, pa je devet vatrogasaca moralo da dođe da je odvede do bolnice. Posle samo šest meseci lečenja u Centru, ova mlada žena je sa 200 kilograma spala na oko 150, pa je sada spremna i za operaciju kuka.

Dr Snežana Polovina, Foto: Nikola Tomić

- To je osoba koja je od detinjstva gojazna. Rođena je sa pet kilograma! Lečila se u zdravstvenih ustanova, ali je sve imalo jo-jo efekat. Ona bi smanjila težinu, a kilogrami bi se vrlo brzo vraćali. Važno je znati da nema jednostavnog rešenja. Nema brzih dijeta sa održivim efektom i magičnih praškova. Pacijenti moraju promeniti svest o sebi, način razmišljanja o hrani i tako podići kvalitet života – ističe doktorka Polovina.

Lečenje u Centru počinje razgovorom. Prvo se, priča dr Polovina, ustanovi u kakvom je stanju pacijent i šta postoji od pridruženih bolesti, onih koje se očekuju kod gojaznosti. Primera radi, kada je Mile Grozdanić došao na lečenje, on je usled gojaznosti imao visok pritisak, proširenje srčanih šupljina, masnu jetru, opterećenje kičme i zglobova, i insulinsku rezistenciju koja vodi ka tipu dva dijabetesa.

Nakon razgovora, pacijent se upućuje u službu za dijetetiku gde se pravi plan lečenja koji podrazumeva promenu ishrane i postepeno uvođenje fizičke aktivnosti.

- Posle šest meseci radimo prvu retrospektivu. Gledamo da li je pacijent zadovoljan, da li treba uključiti dodatnu fizičku aktivnost... Očekuje se da nakon šest meseci pacijent izgubi 10 odsto od početne težine, a nakon godinu dana 20 odsto. Lečenje traje najmanje dve godine, posle čega pacijent u Centar dolazi po potrebi - objašnjava dr Polovina.

Foto: Nikola Tomić

Operacija smanjenja želudca obavi se kod oko pet odsto pacijenata, koji i pored istrajnosti i slušanja lekara nisu imali efekta u lečenju. Reč je o barijatrijskoj hirurgiji kojom se smanjuje zapremina želuca. To je bio slučaj i kod Mileta.

- Operacija je trajala dva sata, a iz bolnice sam izašao posle tri dana. Baš tada mi se rodilo i dete - ponosno priča Mile.

Od 30 ćevapa, koliko je nekada jeo za obrok, sada može da pojede tri.

Nekada je za obrok jeo 30 ćevapa, sada samo tri, Privatna arhiva

- Ne osećam glad. Sam regulišem obroke i vodim računa da su redovni. Od lekova više ne pijem ništa. Imam 123 kilograma a plan mi je da do maja smršam još 15 - kaže on.

I doktorka i Mile, koji danas vodi Udruženje za prevenciju i borbu protiv gojaznosti, upozoravaju da je sve više dece koja imaju probleme sa težinom i da u većini slučajeva problem pogoršavaju upravo roditelji.

- Imali smo slučaj gojaznog dečaka kome je majka, pre nego što je došao da da krv i počne s lečenjem, donela kilo baklave "da se oprosti od slatkog" - priseća se Mile.

Dr Polovina primećuje da gojaznu decu najčešće dovode gojazni roditelji. A preventiva, kaže ona, treba da krene baš od tata i mama.

Foto: Nikola Tomić

- Već kad ostanu trudne, žene moraju da povedu računa, jer od načina ishrane majke zavisi koliko će se masnih ćelija formirati u detetu i kakav će njegov metabolizam biti kasnije. Važno je i kako će se deca hraniti kad krenu u školu i da li će ujutru jesti čips ili sendvič koji su mu roditelji pripremili da ponese, da li će da piju vodu ili zaslađene sokove - navodi ona.

Na kraju krajeva, svi se nadamo dugom životu, bez teških bolesti, a što bi rekao Bendžamin Freklin, čuveni američki političar i filozof: "Ako hoćete da produžite život, smanjite obroke".

(Miljana Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)