Crni rokovnik Rose koja je imala 12 godina kada ju je napastvovao komšija: "Prišao mi je otpozadi sa njegovim kandžama, majka je odmah krenula da ga ubije" (FOTO)

Rosa Mirković Lazović je autorka knjige "U kandžama zveri", koja je inspirisana istinitim događajem iz njenog detinjstva, a sam naslov ukazuje na strahotu koja se desila upravo njoj. O nasilju nad maloletnom decom, kao i zenama, ne treba ćutati, već se boriti protiv tog zla, koje je, nažalost, postalo svakodnevna pojava, uverena je autorka knjige.

"Bio je to 2. jun 1975. godine, imala sam 12 godina, dovršavala šesti razred, ali tog dana nisam otišla u školu. Morala sam da čuvam sestru koja je imala samo četiri godine. Roditelji su otišli u nadnicu. Bio je topao i sunčan dan. Nije mi bilo čudno kada sam začula škripu naše kapije i glas komšije. Ni kada je zatražio čašu vode, uđoh u kuću da mu donesem. Dok sam iz kofe uzimala vodu, začuh zatvaranje ulaznih vrata, nisam stigla ni da se okrenem, niti pogledam ko je. On je već bio iza mojih leđa, tog trenutka shvatam šta se događa, ali bilo je prekasno. Našla sam se u kandžama zveri", jedan je od citata Rosine knjige.

Svoj naum nije uspeo da sprovede do kraja, spasilo ju je kuče, jedino koje je čulo njene vapaje i pozive za pomoć, prisetila se Rosa. Samim tim nije bilo ni dokaza obljube, nije bilo ni svedoka.

SUĐENJE ZA OBLJUBU, MAJKA POKUŠALA DA PRESUDI MANIJAKU

Taj događaj obeležio je njeno detinjstvo i mladost, a najveću podršku pružila joj je upravo porodica. Iako je bila dete, iako joj je pretio da će je zaklati ako bilo kome kaže, Rosa nije odustala. Slučaj je prijavljen policiji, a ZLOČINAC  je dobio presudu - tri godine strogog zatvora u Nišu, bez mogućnosti žalbe.

Međutim, i njenoj majci suđeno je za pokušaj ubistva s predumišljajem, jer su ona i suprug, po povratku sa kopanja, istog časa otišli da "presude" počinitelju.

- Otac je otišao pravo do njegove kuće sa sekirom u ruci, ali ga nije našao tamo. Majka je za to vreme zakucala na druga komšijska vrata i sa ostalim kopačima ga zatekla za stolom. "Prostacem" koji je iščupala iz ograde, počela je da ga udara po leđima i glavi, a kada je on posegao za motikom, da joj vrati, svi prisutni su poskakali u majčinu zaštitu - ispričala nam je Rosa.

Foto: tijana.rs

Ženi koja je želela da zaštiti svoje maloletno dete presuđena je uslovna kazna od jedne godine. Rosa nije mogla a da se ne osvrne na sudsku vlast koja je pre više od 40 godina u ekspresnom roku postavila zlikovca na svoje mesto, iza rešetaka.

Nakon presude, porodica je došla kući, ispresavijala papire i izlepila ih trakom tako, da je nikada više ne otvore i ne pogledaju. Za malu devojčicu od samo 12 godina, to je bila velika, samo njihova porodična tajna, a za sve druge to nije bila nepoznanica, već užasan zločin počinjen nad malim detetom.

- Tada je to cela moja škola znala, 800 đaka, a ja sam htela da bude samo naša tajna, mislila sam da ćemo je sačuvati samo za sebe - rekla je za "Telegraf" Rosa.

 AGONIJA I STRAH OD NASILNIKA POSLE ZATVORA

Osim svoje porodice, koja je reagovala odmah po saznanju stravičnih vesti, podršku joj je pružila i osnovna škola koju je pohađala. Posebno njena nastavnica fizičkog vaspitanja i razredna, Ljubinka Jović, sa kojom je časove i časove provodila razgovarajući, hrabreći je i bodreći.

Značajnu ulogu u kolektivu škole imao je i direktor škole, Dragomir Jelčić, koji je sve nastavnike pripremio da se prema Rosi moraju ophoditi s posebnom, roditeljskom brigom i pažnjom. Njeni drugari bili su i ostali najveća moralna podrška, njen štit i oslonac u svemu.

Plašila se svog nasilnika, ali bilo je i drugih posledica.

- Godinama sam imala odbojan stav i strah od svakog muškarca, čak i rođenog oca. Verovala sam da se nikada neću udati, imati porodicu, decu. Kasnije, kada sam konačno stekla poverenje u momka koji je zaista to i opravdao, kada se rodila iskrena ljubav među nama, zasnovala sam porodicu.

Foto: tijana.rs

Najcrnje, kada je zločinac izašao iz zatvora, agonija je dobila novo lice. Počelo je proganjanje, u prepunom autobusu bi se progurao do iza njenih leđa, dahtao joj je za vrat, presretao ju je pri povratku iz škole. Nažalost, u našem zakonodavstvu, proganjanje i uznemiravanje je tek godinama kasnije prepoznato kao krivično delo.

ZAŠTO JE POSLE 40 GODINA PROGOVORILA?

Rosa Lazović se trudila da prebrodi ružan letnji dan i uspela je, ona ima svoju porodicu i dvoje dece. Trenutak kada je osećala neobjašnjivu potrebu da na papir "baci" sva svoja osećanja u vezi sa nemilim događajem, zaista je bio specifičan.

U jedan"crni rokovnik", najcrnji, zabeležila je tragični događaj iz detinjstva, koji joj je zauvek promenio život. Misli su navirale brzinom sunčeve svetlosti, tako da ruka ponekad nije mogla da stigne da ih prenese na papir.

- Misleći da ću se na taj način osloboditi tog ogromnog tereta koji mi je srce vukao ka zemlji od tog kobnog dana, počela sam da pišem, a ruka je sam ispisvala svaki detalj - prisetila se Rosa.

Otišla je i čvrsto ga držeći, kao da ne želi da ijedno slovo iz njega pobegne, spustila ga je u najdublju fioku u kući, prekrivši ga različitim stvarima.

Čuveni crni rokovnik; Foto: Privatna arihva

U njemu se prvi put, u pisanoj formi, našao ovaj strašan junski dan; Foto: Privatna arihva

ŽIGOSANA JOŠ KAO DETE, "MAJKA JOJ JE BILA ŽRTVA NASILJA"

Kako je naša sagovornica rekla, nosila je pečat od kada joj se ta strahota dogodila, a nije želela da to njena deca znaju i da budu žigosana što im je majka bila žrtva nasilja. Svakoga dana je gledala i slušala strašne vesti u medijima o nasilju nad ženama i devojčicama, a onda je odlučila da je dosta ćutanja o ovoj temi. Kap koja je prelila času bila je vest o otmici i ubistvu Tijane Jurić.

- Izvadila sam rokovnik i upitah ćerku da li bi mi otkucala neki rukopis? Čvrsto me zagrlila i reče "znam za to". Kao nož u srce. Shvatila sam da je ona pronašla crni rokovnik i da je sve pročitala. Rekla je: "Mi smo odrasli, zreli ljudi, nema čega da se stidiš. Izborila si se sa napasnikom, za istinu i pravdu pred sudu. Pomozi ljudima koji se i dalje bore - ispričala je za "Telegraf" Rosa.

A SVE SAM IH DOŽIVLJAVALA KAO MOJE...

Jedan odlomak iz Rosine knjige "U kandžama zveri" opisuje koliko je ona poverenja imala u sve ljude u selu, sve ih je doživljavala kao svoje najbliže, a onda joj je jedan od njih zagorčao detinjstvo.

- Da, bila sam u kandžama zveri. Jak je naslov, težak, baš kao i taj junski dan. Čitavo selo sam doživljavala kao svoje dvorište, moje staze, livade, voćnjaci, njive, moji drugovi, moje komšije... A samo ja znam koju sam torturu, kao i svaka žrtva, preživela nakon samog gnusnog događaja - kaže Rosa.

Deca su žrtve nasilja u velikom broju slučajeva; Foto: Profimedia/Alamy

Ispitivanje o ovoj temi je bolno, složićete se, a sam podvig izlaženja u javnost tadašnje devojčice, a danas ostvarene žene i majke veliki je korak za sve žrtve nasilja. Ipak, Rosa je ovom knjigom želela da pošalje poruku svim roditeljima i svoj deci sveta, a ona glasi:

- Draga deco, budite otvoreni prema svojim roditeljima. Pričajte sa njima o svemu što vam se događa van kuće, ne prećutkujte ni sitnice koje vas uznemiravaju, ne otvarajte vrata svoga doma nepoznatima, ne puštajete nikoga u kuću kada ste sami, ne sedajte sa nepoznatima u auto. Niko ne zaslužuje vaše bezrezervno poverenje, koliko god da ga poznajete - komšija, rođak, kućni prijatelj ili nastavnik. Ne pristajte ni na šta što je sumnjivo, neprirodno ili vas uznemirava - njena je vodilja koja je se nalazi i u knjizi.

Prema rečima, autorke knjige "U kandžama zveri", roditelji treba da izgrade odnose poverenja sa detetom, da nikada sami ne donose odluke šta je bitno a šta ne bitno, da stanu iza svog deteta kada se požali.

- Ne prelazite olako preko događaja i ljudi koji ima se dešavaju. Bilo bi korisno da ih naučite nekoj borilačkoj veštini, da se nekako odbrane od nasilnika - navela je Rosa.

VIDEO: Odbranila se od silovatelja tako što ga je složila na zemlju

(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)