Izgubila ga je Sorbona, a Beograd je dobio jednog od najboljih studenata ikada: Genijalac je dva fakulteta završio, i to oba sa prosekom 10

Vojislav Gligorovski (23) iz Beograda 2014. godine uspeo je među retkim studenima iz Srbije da upiše Sorbonu. Međutim, pokazalo se, kao i u slučaju mnogih naših talentovanih đaka, uz sve znanje nekad je novac, troškovi života u inostranstvu, kočnica do najprestižnijih fakulteta. Izgubila je Sorbona, a Univerzitet u Beogradu dobio jednog od najboljih srpskih studenata -  dva fakulteta.

- Na kraju sam odlučio praktično i ostao u Srbiji. Nisam se pokajao u suštini, bio je mnogo bolji izbor što nisam otišao. Za četiri godine shvatio sam da je teorijsko znanje koje nude naši fakulteti mnogo dublje i obimnije čak i u poređenju sa svetskim univerzitetima. Ono gde nas prestignu su postdiplomske studije - priča Vojislav.

Preporučujemo

Rezultat te prevage su dva indeksa u njegovima rukama, Biološkog i Elektrotehničkog fakulteta. Oba je završio sa okruglim, najvišim prosekom: 10,00. Podignuta lestvica uspeha studenata domaćih fakulteta i sve same desetke naređane su pomešanom neodlučnosti i ljubavi prema više prirodnih nauka.

Foto: Privatna arhiva

- Završio sam Matematičku gimnaziju, a onda nisam mogao da se odlučim. Interesuje me biologija, ali sam bio dobar i u drugim predmetima, nisam želeo da "bacim" to znanje - objašnjava.

Ministarstvo omladine i sporta 2014. godine, inače, odmah je reagovalo i najavilo da će osmisliti kako da pomogne mladom genijalcu iz Srbije, ali se na kraju to nije dogodilo.

USPEH NA DOBRIM TEMELJIMA

Premda studenti jedva balansiraju na samo jednom fakultetu, momak koji je postao član Mense sa 17 godina (što je donja granica za prijem u ovo udruženje), objašnjava da dobar deo uspeha duguje Matematičkoj gimnaziji i profesorima koji su postavili odlične temelje znanja. Zato je imao i "luksuz" da propusti deo predavanja na ETF-u.

Foto: Privatna arhiva

- Retko bih zamolio profesore da mi izađu u susret na fakultetima. Ipak je to moj izbor da bih im to taražio, a imao sam i, donekle, sreće što na ETF-u ništa nije obavezno. Kada su predavanja baš bila bitna onda sam išao sa drugom grupom  - kaže on i dodaje:

-  Za veliku većinu ispita, na oba fakulteta, imamo odličnu literaturu naših profesora. Pratim predavanja, a drugi bi mi pomogli sa beleškama kad baš nema materijala. Učim kad stignem. Nisam redovan. Video sam u prvoj godini da mogu da ostvarim taj prosek i jednostavno nastavio. 

Da zabrlja savršenu cifru primakla se jedino Fizika 1 na ETF-u.

- U srednjoj školi imao sam najbolju profesorku fizike i baš dobre rezultate, pa sam mislio da znam i zbog toga se iznerivao kada sam dobio devetku. Morao sam da poništim - priča kroz smeh.

Sa pristupom da ne deli život na društveni i vreme za učenje definitivno čine studije daleko lagodnijim.

- Sve je išlo manje-više spontano, ali je, svakako, rezultat velike motivacije i u roku i kad su kolokvijumi. U toku semestra sam slabo i učio, tako da sam imao vremena za bilo šta drugo. A posle sam u roku te dve-tri nedelje samo spremao ispite. Volim da vozim bicikl i učim strane jezike u slobodno vreme.

Uobičajena slika bubanja sa pregršt markera, nalepnica i sličnog kod njega nije slučaj:

- Kako učim, nemam ništa specijalno da otkrijem. Ne volim da ponavljam naglas, deluje mi da se tako uči napamet. Volim da čuvam knjige, tako da ih ne podvlačim.

DOKTORSKE STUDIJE U ŠVAJCARSKOJ

Na francuskom jeziku možda nije studirao u Parizu, ali danas ćaska u Lozani, koja je na tom govornom području, dok doktorske studije u ovom švajcarskom gradu teku na engleskom jeziku.

-  U Lozani sam od septembra. Manje se uči, više se radi. Nemam ispite, radim kao asistent. Ma doktorkom programu sam iz računarske biologije, a doktorska teza je, odnosno projekat na kojem radim, iz sistemske biologije. U pitanju je oblast na preseku matematike i biologije.

POVRATAK U SRBIJU SA SVIM ZNANJIMA

Budućnost je dalje neizvesna, ali želja mu je da i u Srbiji unapredi nauku.

- Plan je da se u nekom trenutku vratim, ali tek nakon što pokupim znanje i dovoljno se usavršim u oblasti sistemske biologije i kada nađem dovoljno dobra pitanja i teme kojim ima smisla baviti se u Srbiji. Mislim da za bavljenje ovim oblastima imamo puno pametnih i zainteresovanih ljudi, ali je naš najveći potencijal u teorijskim ili računarskim oblastima, pošto u eksperimentalnim zaostajemo mnogo u odnosu na Zapadnu Evropu i Ameriku.

Foto: Privatna arhiva

Dok se na doktorskim studijama bavi spojem omiljenih nauka, osim na francuskom i engleskom, priča i na maternjem.

-  U Švajcarskoj nas je u velikom broju iz Srbije, pogotovu sa ETF-a, najviše u Cirihu i Lozani gde su dve savezne škole - kaže Vojislav.

Video: Nemanja je sa 23 godine završio 2 fakulteta sa visokim prosecima

(Milena Rodić - m.rodic@telegraf.rs)