Moji drugovi pre izlaska biraju najjeftiniju kombinaciju "pola robe ekseri, pola spid". Kada kažem da neću, dobijem: Koji si smor!

Žurka u poznatom beogradskom klubu počinje večeras u 11, ekipa sa kojom izlazim dogovara se da se nađemo ranije kod nekog kako bismo se "zagrejali". Po običaju donosim pivo i rakiju, a oni brojeve telefona lokalnih dilera. Prave se čuvene "šeme", da li će neko od njih doći u klub ili će ranije na dogovorenu adresu.

Ne volim te kombinacije, ali dobro, shvatam njihov izbor. Nas troje nije uzelo ništa, osim alkohola. U principu po dolasku je krenulo "taljenje", koliko će ko novca dati, zapravo koliko ima i koja će se droga uzeti. Znalo se, bira se najjeftinija i u velikoj količini.

Preporučujemo

Prevrnuh očima, jer me je to uvek nerviralo. Puno presije, rasprava, cenkanja među njima samima koji su tad bili konzumenti.

- Hoćeš ti nešto? - jedan od mojih dobrih drugova me je pitao, a ja sam ponovo prevrnula očima, jer kao da ne zna za sve ove godine - ne uzimam!

On je onda konstatovao da sam budala i da ne vidi šta je toliko lepo u pivu, jer je, kako tvrdi, mnogo bolji osećaj na opijatima. Nisam bila kompetentna da polemišem kako je na kojoj drogi, ali čula sam da je izbor pao na kombinovano. Za moje društvo to je značilo "pola robe ekseri, pola spid". Bili su srećni, a već utvrđeni način naručivanja i kupovine ponovo je saopšten u poruci: pola-pola.

Diler ili dođe do stana ili do kluba; Foto: Profimedia/Alamy

Za 8000 dinara uzeli su drogu, a onaj višak od nekih 350 dinara dobacili su nama koji ništa nismo uzeli, uz opasku "evo vama za šminku". Pitala sam ih "a zamisli izradi vas, ne dođe ili vam podvali nešto drugo", iz topa sam dobila odgovor.

- Ako ne dođe, cimamo drugog. A da podvali ne može, nismo juče počeli - i onda je krenuo smeh.

Shvatila sam da njima izlazak nikako neće biti dobar ako se plan sa drogom izjalovi i to je bilo tužno. Očigledno im je "čist" ili izlazak bez ikakve psihoaktivne supstance bio nemoguć.

Nekako mi se uvek gadilo kada sam gledala starije koji su se raspadali od droge, bila su to moja braća, njihovi prijatelji i komšije. Samim tim na konzumaciju bilo koje droge, nisam ni pomislila. Nije da se ponosim tom odlukom, jer sam upravo tu odluku oduvek smatrala normalnom. Ne držim moralnu pridiku, niti propoved, a najmanje da branim svoju konzumaciju alkohola, ali ta lica, izobličena od droge, krv iz nosa i prljava snifalica (cevčica kojom se ušmrkava droga) jednostavno su mi bile ružne oduvek.

Drogu neki uzimaju pre žurke; Foto: Profimedia/Alamy

KAD STIGNEMO U KLUB?

Ma koliko izgledalo da je do droge malo teže doći, plašim se, na osnovu svog iskustva da je potpuno suprotno. Dileri na masovnijim događajima postaju mnogi. Navešću situaciju o kojoj ste čuli ili je videli milion puta.

Odlazim do toaleta prevelika je gužva i jedni o druge se "trljamo" u prolazu. Neko me povlači za ruku: Izvini, imaš nešto? Zbunjeno gledam, blago se nasmejem, pa kažem da nemam. Onda devojka čija vilica je previše ukočena i neprirodno otvara usta pri izgovaranju reči, odgovara pitanjem: A neko od tvojih?

Vidim da je verovatno u pitanju period "spuštanja", kako su mi ga objašnjavali moji poznanici i tada prvobitno unete droge, dejstvo počinje da slabi. Znam koliko su ljudi oko mene tada nestrpljivi, pa vidim da, ako kažem da neko od mojih ima, morati da je sprovodim kroz gužvu i masu. Odlučujem da slažem.

- Ne - odgovaram kratko, ona odlazeći mi nešto dobacuje i samo čujem "koji si smor".

U klubu mnogi prodaju drogu; Foto: Pixabay

Bila sam pripita, ali dovoljno svesna da shvatim da nikada, ali nikada neću uzeti drogu. Ja sam prokleta manjina na ovom i svakom mestu na koje dođemo da se izludujemo, ispraznimo i budemo malo slobodniji nego inače.

Ponovo sam došla do stola, a moje drugare je već "vozilo", onda mi je jedan od njih tražio 1000 dinara, završio je kombinaciju u toaletu. Dakle, samo dva metra od prizora koji su me terali da povraćam, on je dogovorio primopredaju tabletice. Shvatih da za kupovinu i prodaju ne treba više imati ni drugi telefon, ni neutralan izgled, ni nenapadno ponašanje, ni zalihe droge, ma ni šifrovane izraze. Čoveče, sve što sam ikada gledala na filmu, pada u vodu.

Devojka koju sam videla izgledala je jezivo; Foto: Profimedia/Wavebreak

"LAKE" I TEŠKE DROGE

Sa pomoćnicom direktora Klinike "Dr Laza Lazarević" Snežanom Simović Dranić razgovarala sam o ovom problemu koji potresa mlade ljude širom sveta.

- Široko je prihvaćena predrasuda da postoje lake i teške droge, da se uzimanje droga može kontrolisati što zamagljuje istinu da je narkomanija bolest - istakla je Snežana.

Ona je dodala i da je razlog ekspanzije konzumiranja droge, čemu svedoče i brojni smrtni slučajevi maloletnika, sve veća dostupnost droga, niske cene droga na crnom tržištu, nedovoljne informisanosti mladih o mogućim posledicama.

Ne postoje lake i teške droge; Foto-ilustracija: Profimedia, ustice.gov

ZAŠTO JE ODJEDNOM SVE OVO "NORMALNO"

Brojni su faktori pojedinačni, psihološki i socijalni koji su od uticaja na mladu osobu da posegne za upotrebom psihoaktivnih supstanci.

- Neretko su to traženje senzacija, želja za društvenim pripadanjem, radoznalost, agresivnost, loša postignuća, ali i nepostojanje adekvatne socijalne kontrole - kaže za "Telegraf" pomoćnica direktora klinike "Laze Lazarević", Snežana Simović Dranić.

Naprosto, počela sam da shvatam da postajem stranac među ljudima koje poznajem vrlo dobro. To u oni klinci koji su pravili "bambus" (mešavina soka i crnog vina), a danas mešaju nešto drugo. Nažalost spid i ekstazi.

Ne bih sebi dozvolila da ikome sudim, ali ne mogu da razumem takve stvari, jer vidim da propadate iako tvrdite da niste zavisni i da možete da prestanete kad god poželite.

Alarm da treba da završite sa drogom je upravo sada, kada izgovarate da možete kad hoćete, jer onda kada budete hteli, biće kasno.

VIDEO: Izdrogirani mladići se valjaju po prometnom putu u Kraljevu 

(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)