Tri puta godišnje na naplatnim rampama Srbije pojavi se vozač koji nema novca za putarinu: Evo šta se tada dešava

Dok u Hrvatskoj vozači koji na naplatnoj rampi nemaju ni novac ni platnu karticu pišu posebnu izjavu o neplaćenoj putarini, uz obavezu da je plate u roku od 15 dana, u Srbiji ćete ukoliko se nađete u takvoj situaciji morati, ipak, da potražite pomoć prijatelja. Odnosno, da sačekate na naplatnoj rampi dok vam neko ne donese novac - što važi čak i za strance.

Izuzetak su samo oni koji su pokradeni tokom putovanja, ali moraju da to dokažu policijskim zapisnikom. U tom slučaju, važi posebna procedura i mogućnost da putarinu plate kasnije, piše Politika.

Preporučujemo

Kako saznajemo u "Putevima Srbije", mogućnost naknadne naplate putarine na osnovu izjava u našoj zemlji ukinuta je još 2012. godine zbog mnogih zloupotreba, uglavnom auto-prevoznika.

- Sve do 31. 5. 2012. u Srbiji je postojala mogućnost pisanja izjave, uz obavezu da se putarina plati u roku od osam dana. Međutim, dešavalo se to da su vozači auto-transportnih preduzeća masovno pisali izjave. Novac koji su dobijali za te namene zadržavali su za sebe - objašnjavaju za Politiku u ovom preduzeću.

Na našim naplatnim rampama nema mogućnosti da se plati kasnije, Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kažu da su ovakvu mogućnost uveli da bi olakšali ljudima koji se nađu u neprijatnoj situaciji. Ipak, takva pogodnost pretvorila se u sistemsku zloupotrebu i veliko opterećenje za ovo preduzeće u kome je postojala čitava služba za obradu ovih formulara.

- Vozači su videli u tome način da zarade. U jednom trenutku nakupilo se čak 159.080 nenaplaćenih izjava koje sudovi nisu procesuirali. Bili smo prinuđeni da ukinemo izjave. Tako sada ako neko nema novca, mora da zove prijatelj i ili rođaka - objašnjavaju. Ali oni tvrde da se ovakve situacije izuzetno retko događaju, svega dva ili tri puta godišnje.

Prema podacima hrvatskog preduzeća za puteve, prošle godine je do njihovih naplatnih rampi svakoga dna, u proseku, stizalo šest vozača koji nisu imali ni novac ni kreditnu karticu. Što je, kažu, zanemarljivo u odnosu na ukupan broj vozila na auto-putu. U ovakvim slučajevima vozači moraju da popune poseban formular na osnovu koga mu se ispostavlja račun koji moraju da plate u roku od 15 dana.

Ko nema para za putarinu, mora da sačeka pomoć prijatelja, Foto: Tanjug/Tanja Valič

Procedura je komplikovanija ukoliko vozač istovremeno nema ni lična dokumenta, jer tada mora da interveniše i policija koja pravi zapisnik. Tek kada od MUP-a, na osnovu registracije, dobiju tačne podatke o vlasniku (ne veruju na reč), zaposleni će ispostaviti račun za naknadnu naplatu putarine.

Još jedna od neprijatnosti koja se vozačima može dogoditi jeste da izgube magnetnu karticu za plaćanje putarine. U Srbiji, u tom slučaju, u obavezi su da plate pun iznos putarine najduže deonice na tom pravcu, plus 350 dinara na ime troškova obrade. Tako, recimo, vozač koji je krenuo do Rume i trebalo je da plati putarinu 130 dinara moraće da izdvoji 370 dinara (za relaciju Beograd–Šid) i 350 dinara za troškove. Ako je iz Beograda krenuo do Požarevca, dokle putarina košta 200 dinara, platiće pun iznos do Niša – 800 dinara i 350 za troškove.

U Hrvatskoj je nešto drugačije i nepovoljnije. Za izubljenu karticu naplaćaju dvostruki iznos najduže relacije na tom auto-putu. Utešno je da ukoliko vozač, ipak, karticu naknadno pronađe, može da traži povraćaj novca - vremenskog roka nema, što znači da ovu mogućnost može da iskoristi i posle deset godina.

VIDEO: Crnogorci ne žele da plate putarinu kroz tunel "Sozina"

(Telegraf.rs/Politika)