U 38 škola đaci ne mogu da uče na srpskom: Moraju da uče jezik manjina ili da se sele u drugi grad

Osnovno pravo svakog đaka je da nastavu pohađa na svom jeziku, ali se baš to pravo uskraćuje srpskim đacima i to u njihovoj sopstvenoj zemlji!

Naime, srpski školarci koji žive u mestima u kojima su Srbi manjina, časove ne mogu da slušaju na svom maternjem jeziku. Primera radi, ako srpski đak živi u selu gde su Rumuni većinsko stanovništvo, i školu će morati da pohađa na rumunskom jeziku.

Preporučujemo

U takvoj situaciji našla su se deca porodice Ilić iz Banatske Subotice koja su nekoliko godina morala da pauziraju jer se nastava u školi odvijala samo na rumunskom jeziku, a oni ga nisu znali toliko dobro da bi mogli da prate časove.

- Sin Aleksandar je do 17. godine bio u sedmom razredu, jer nije mogao da savlada jezik. Deca su išla redovno, radila iz petnih žila, ali su zbog jezičke barijere morala da pauziraju nekoliko godina - priča mama Goca Ilić.

Prema podacima Ministarstva prosvete, u 38 osnovnih i srednjih škola nastava se se organizuje isključivo na jednom od osam jezika nacionalnih manjina: albanskom, bugarskom, bošnjačkom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom.  Ove škole nalaze se uglavnom po selima i manjim gradovima, a srpskim đacima se, ako hoće da uče na srpskom jeziku, kao alternativa nudi da putuju u drugi grad.

Srpski đaci muku muče u školama u kojima su manjina, Foto: Profimedia/imageBROKER

- Naša deca nastavljaju školovanje u Sjenici, Kraljevu, Čačku... Neki ostaju i u Sjenici, ali u većini slučajeva nastavu moraju da slušaju na bošnjačkom jeziku. Postoje dva odeljenja na srpskom u gimnaziji, a u Tehničkoj školi odeljenje na srpskom postoji samo jedan smer za prvu godinu - priča Veroslav Radević, direktor OŠ "Sveti Sava" nedaleko od Sjenice.

Kada smo ga upitali u čemu je razlika, kako izgleda kada se nastava predaje na bošnjačkom, odnosno bosanskom, kazao je - samo u papiru.

- Govori se isto, samo je pitanje šta će pisati u diplomi. Ako srpski đak želi da se školuje u Sjenici, a za taj smer ne postoji nastava na srpskom, on pohađa na bosanskom i tako mu posle piše u diplomi. Eto, to je jednina razlika, da piše da je stekao obrazovanje na bosanskom - priča Veroslav.

Iso Planić, direktor Politehničke škole u Subotici, u kojoj se nastava odvija na mađarskom, hrvatskom i srpskom, smatra da apsolutno svako ima pravo da uči na maternjem jeziku, pa makar to bila i svega dva učenika u jednoj školi.

Iso Planić, direktor Politehničke škole u Subotici, Printskrin/Youtube

- Ako je moguće u sredinama gde su Srbi većina organizovati nastavu na mađarskom i hrvatskom, ne vidim zašto je problem isto učiniti i srpskim đacima koji su u nekim drugim sredinama manjina. Neko bi na nivou škole trebalo da zastupa interese tih đaka, ali verovatno zbog političkih tenzija, nema ko to da traži - kaže Planić.

On objašnjava da škole na nivou lokalne samouprave dogovaraju nastavni plan koji će zadovoljiti potrebe svih zajednica u toj opštini. Ovaj problem izazov je i za Ministarstvo prosvete gde napominju da se nastava odvija na određenom jeziku kada se za to opredeli najmanje 15 roditelja, ali da ministar ima pravo da da odobrenje i za manji broj.

- Vodi se računa o najboljem interesu učenika i važnosti socijalizacije. Ako škola na kraju ne realizuje nastavu na jeziku za koji se opredelio roditelj, učenik se upućuje u sledeću najbližu školu u kojoj je organizovana nastava na željenom jeziku. U tom slučaju, učenik ima pravo na besplatan prevoz ako je škola udaljena više od četiri kilometra od njegove kuće - objašnjavaju u Ministarstvu.

U Ministarstvu prosvete kažu da se trude da reše ovaj problem, Printskin: Google Maps

Svakako je izazov za sistem kada se na terenu pojavi situacija da se manji broj roditelja izjasni za obrazovanje na jeziku koji nije većinski zastupljen u određenoj školi, dodaju oni.

- Ministarstvo ulaže značajne napore u stvaranju mogućnosti da se svako dete obrazuje na svom maternjem jeziku - tvrde u odgovoru za Telegraf.

U prosvetnim sindikatima pak bili su šokirani kada smo im ispričali da postoje škole u kojima srpski đaci ne mogu da uče na srpskom jeziku.

- Tu možemo da se pozovemo i na Ustav, jer se ovo više ne tiče samo prosvetnih zakona - poručuje Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), dok Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola kaže da je reč o neverovatnom apsurdu.

- To je u najmanju ruku nenormalno. Stalno se priča o pravima manjina, mi smo, recimo, ti koji se više prilagođavaju Crnogorcima nego oni nama, a sada ne možemo da odbranimo ni osnovna prava naše dece - zaključuje Antić.

(Miljana Leskovac/Mateja Beljan)