Kad krenu prvi mrazevi, Radica se povuče u svoju kuću na Čemernu, pa niko ne zna da li je živa sve do Đurđevdana
Sama, možda i u najusamljenijoj kući u Srbiji
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Jeretik
" Moj zivote , ni cemer ti ravan nije " .
Ris
A živimo u digitalnoj eri.
Starost, boljka
Žalosno je što najrodjeniji napuste svoje roditelje, kako mogu spavati mirno, hde im je savest? Svugde postoje usamljeni o kome niko ne brine, dok je čovek na snazi dolaze samo da uzimaju, sto je manje snage više se udaljava svako od njih. Gde je humanost?! Zatrpali smetovi!! Usamljenih starih ima i u gradovima, niko ne želi da otvori oci i osvrne se oko sebe. Stari i nemoćni nikom nisu potrebni!! Krivi su što žive još!!