Da li baš mora da se zapuca na Božić? Srbi se ne odriču tradicije šenlučenja, pitali smo sveštenike šta misle o tome (ANKETA)

Vatrica gori, prasence se vrti, a veselo društvo zabavlja se čekajući ponoć i paleći badnjak. A onda, kreće euforija: "Mir Božiji, Hristos se rodi" reči su koje se s radošću izgovaraju dok na sve strane pršte vatrometi, pucaju petarde, a poneko se okuraži i da ispali metak.

Foto: Profimedia, Uppa creative

Preporučujemo

Božić je, Srbi se raduju, to je normalno i od vajkada je bilo tako, rekli bi mnogi. Ali, ne bi se baš svi složili: neki se plaše pucnjave i petardi, drugi se brinu za svoje ljubimce, a da stvar zaista može da se otme kontroli možemo pročitati gotovo svake godine u crnoj hronici.

Poslednji zabeležen slučaj bilo je ranjavanje dvoje ljudi u Barajevu, kada je domaćin uneo badnjak u kuću, zapucao od radosti, a onda su zbog rikošeta ukućani završili u bolnici, a on u zatvoru.

- Čini mi se da je toga ipak manje nego ranijih godina. Ako i jedan čovek izgubi glavu na Badnji dan, onda bi to trebalo prekinuti - priča jerej Strahinja Golijan iz Surčina.

Jerej Strahinja Golijan, Printskrin: Youtube/TVKopernikus

Činjenica je, kaže sveštenik, da je rođenje Hristovo za pravoslavce najradosniji praznik. Proslavljamo rođenje božjeg sina koji nam je svojim vaskrsnućem otvorio vrata večnom životu, to je praznik kojim slavimo pobedu nad srmću, zdravlje i ljubav.

- Najvažnije je da tu radost nosimo u našim srcima. Ako čovek ne nosi veru u sebi, ako nema jedinstva boga i čoveka, svete liturgije i svetog pričešća, ništa ne znači ni šenlučenje ni pečenice. A ko ne razume liturgiju, ne razume ni hrišćanstvo - priča sveštenik.

Tradicija da se za Božić zapuca nema, dakle, religijski značaj niti se može opravdati verom. Ali, ona postoji od davnina i izraz je radosti hrišćana koji su na taj način objavljivali ovaj veliki praznik.

- U našoj istoriji uvek se Božić obeležavao šenlučenjem i u to vreme je imalo smisla. U stara vremena kad su jahali konje koristili su puške da oglase praznik, a danas se "puca" i na televiziji i na internetu, svi znamo da je Božić, tako da nema potrebe za šenlučenjem - kazuje otac Strahinja.

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock/Profimedia

Da je radost opravdana, ali da treba biti umeren u njoj objašnjava jerej Vladimir Milanović iz zemunskog naselja Grmovac.

- Radost je razumna, ali mora da ima granicu. Način na koji ljudi slave ponekad se i kosi sa onim što propoveda naša vera, nekada se pretera. Mislim da bi to sve trebalo da bude duhovnije i mirnije - kazao je on.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

I zaista, dok sam tokom praznične noći šetao ulicama jednog prigradskog naselja, video sam razuzdanog slavlja oko vatre uz buku, euforiju, ludu vožnju i galamu. Pomislio sam, da li su oni koji se na taj način deklarišu kao hrišćani pravoslavci zaista pripremili svoje telo i duh da ujutro prime pričest? Ali, od sveštenika sam dobio neočekivan odgovor. Klonimo se, ipak, osude drugih.

- Vi to ipak ne znate. Gospod kaže nemojte suditi, jer kakvim sudom vi sudite takvim sudom će se vam se vratiti - dao je jednostavan odgovor na tu moju opasku otac Strahinja.

(Mateja Beljan)