Sve tajne srpskih stjuardesa: Najgori su pijani putnici, a šokove doživljavaju na skoro svakom letu

Među zaljubljenicima u putovanja verovatno ne postoje oni koji barem jednom u životu nisu poželeli da budu stjuardesa i stjuard, jer se njihov posao uglavnom zamišlja kao plaćeni put oko sveta, sa obezbeđenim hotelskim smeštajem i hranom. Međutm, ta neprekidna avantura osim različitih meridijana podrazumeva i brojne situacije u kojima bi malo ko želeo da se nađe.

Oni su videli ili će tek videti većinu gradova na svetu, u pauzama na svojim putešestvijima spavaju u luksuznim hotelima, hrane se svaki put drugim nacionalnim jelima i kad im to vreme dozvoljava plivaju na plažama koje je većina nas videla samo na slikama, ali, šta se nalazi na drugoj strani medalje života i posla stjuarda?

Preporučujemo

Turbulencije, nemogućnost sletanja usled loših vremenskih prilika, najrazličitije neprijatnosti koje putnici slučajno ili namerno izazivaju, neredovan san i izloženost stresu su loše strane njihovog zanimanja koje smo mogli da vidimo i na filmu, ali pravu sliku o ovoj profesiji možete steći samo u toku razgovora sa onima koji na posao zaista odlaze među oblake.

Posao stjuardese daleko je od idiličnog, nosi puno stresa; Foto: Profimedia

CIVILNA AVIJACIJA KAO VOJSKA

Iako su obučeni za različite što planirane što neplanirane "emergency" situacije, jedno je simulirati, a sasvim drugo projektovati u stvarnosti. Kada se na to doda činjenica da svaki čovek drugačije raguje na faktore stresa iz okruženja u zavisnosti od doba dana ili noći, ličnih percepcija, praga tolerancije, ali i prethodnog iskustva, jasno je da se ni u avijaciji, kao ni u životu realnost nikada ne može u potpunosti preduprediti i da je, na koncu, presudan ljudski faktor.

Prema rečima stjuardese Marijane Radović toga su svesni i putnici, pa kada vide da posada vlada sobom i situacijom, i da svi njeni članovi nastupaju kao jedan i znaju šta treba da rade, to im uliva poverenje pa ostaju pribrani i sposobni da prate instrukcije.

Civilna avijacija je najsličnija vojsci. Stjuardi i stjuardese imaju detaljne procedure za svaku vrstu abnormalne situacije na letu, drilove za svaku vrstu incidenta, lanac komandovanja i ličnu odgovornost za sprovođenje svakog koraka. Bezbednost leta je najvažniji deo njihove obuke i osnovni razlog zbog čega su tu, zato je periodično i ponavljaju i prolaze redovna testiranja.

Kabinska posada posebno mora da vodi računa o rizičnim grupama; Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

- Tako se osigurava da, ako nešto krene naopako, svako u posadi tačno zna šta treba da radi. To prvenstveno nama pomaže da ostanemo pribrani, a potom deluje umirujuće i na putnike. Koliko je njima to važno možete videti, recimo, u izjavama za medije nakon nekog avionskog incidenta: ako putnici hvale posadu, hvale je zbog pribranosti, brze reakcije i uspostavljanja kontrole, a ne zbog osmeha u situaciji koja i nije za smejanje - objašnjava Marijana za Daljine.rs.

Sa njom se slaže i njena koleginica Jelena Popović koja pribranost izdvaja kao ključnu tokom svih faza leta, kao i u svakom kontaktu sa putnicima i kolegama u ili van aviona bez obzira na situaciju.

– Primera radi, kada se putnik plaši letenja ili turbulencije i širi paniku među ostalim putnicima naš posao je da na najbrži i najmirniji način smirimo putnika, a da nas to ne poremeti u svakodnevnim dužnostima. Kada se dogodi jaka turbulencija to i nas veoma prodrma, jer tada moramo da pazimo i na sebe, ali osećaj brige za druge i dužnost posla nadjača ta osećanja, pa tu nema mnogo mesta ni za kakvu "nepribranost" – napominje Jelena za Daljine.rs.

LOŠA STRANA KABINSKOG OSOBLJA

Koliko god trening koji stjuardi prolaze bio temeljan i efektivan, a timski rad i fleksibilnost presudni za pravovremenu reakciju u kojoj treba zadržati smirenost i samopouzdanje, postoje brojne situacije u kojima avionskoj posadi zastaje knedla u grlu, a prema Marijani Radović to su najčešće medicinski hitni slučajevi.

Život kabinske posade nema nikakvu rutinu; Foto: Profimedia

– Najopasniji incidenti kao što su požar u kabini, dekompresija, nepredvidiva jaka turbulencija stvari su koje se zaista retko dešavaju, nekad ni po 10 godina, ali medicinski problemi su nešto sa čim se susrećete gotovo svakog dana. Recimo, putna mučnina i blaga nesvestica su vrlo uobičajene, posebno na dugim letovima. Dugo sedenje, umor, dehidratacija, nemirno nebo… su sasvim dovoljni da nekome pripadne muka. Naravno, većina tih slučajeva su bezazleni, ali postoje i oni ozbiljni, pa čak i životno ugrožavajući, zbog kojih se svaki tretira kao potencijalno opasan i to je ono što indukuje svakodnevni stres - izjavila je za daljine.rs Radović.

Specijalna obuka pružanja prve pomoći u avionu koju prolaze takođe je uređena strogim procedurama i protokolima, ali budući da se radi o ljudskim životima uvek razmišljaju, kako Mirjana Radović kaže, "da li su nešto mogli ranije da primete, nešto više da učine". Emocionalna reakcija se ne može urediti procedurom i sa njom se svako nosi na svoj način, a to ponekad nije lako, pogotovo kad se radi o kategorijama na koje smo svi osetljivi, poput dece, trudnica ili starih ljudi.

Osim toga što često previđaju koliko ljudi o njima maksimalno brine, putnici znaju da budu i prilično naporni.

- Svako može da bude težak čovek ili da jednostavno ima težak dan, pa bih jedino izdvojila one koji dolaze na let pod dejstvom alkohola. Sa njima se nikad ne zna, mogu ceo let prespavati, mogu biti oni veseljaci koji će, eto, pričom ugnjaviti nekog od nas ili putnika do sebe, ali mogu postati agresivni ili nasilni. Ekstremi su tu vrlo mogući - otkriva Marijana, dok Jelena najviše strepi od onih koji ugrožavaju sigurnost leta time što puše u toaletu ili su u alkoholisanom stanju.

Najviše im smetaju pijani putnici; Foto: Profimedia

ZALASCI SUNCA NEPROCENJIVI

Kada je u pitanju ono što samim putnicima teško pada, a to su dugi letovi – posebno onima koji imaju strah i od kraćih – naši sagovornici otkrivaju da napor koji oni tada osećaju ne zavisi od dužine leta, već od frekvencije putovanja. Putnik koji češće leti bolje poznaje procedure i više ih poštuje, pa im se konstantno i prilagođava. Međutim, pred kraj dugih letova, prema Marijaninim rečima svi polako gube strpljenje, i odrasli i deca.

– Zato treba imati na umu da avionom stignete ne samo tamo gde nikad ne biste mogli kolima, nego i tamo gde nikada niste ni sanjali da biste mogli stići. A zalasci sunca kojima smo svedoci na letovima se ne mogu meriti ni sa čim – poručuje Marijana.

ČUDNI ZAHTEVI

Pozitivna strana postoji i kod kategorije putnika koja bi se mogla nazvati "teškom", a to je što sa njima ume da bude i zabavno, što najbolje ilustruju njihovi čudni zahtevi poput jedne anegdote koju nam je ispričala Marijana.

- Nedavno sam čula da je jedna gospođa usred leta zamolila kolegu da joj donese njen kofer jer joj je zatrebalo nešto iz njega, pri čemu se radilo o koferu koji je čekirala i koji je bio u kargu. Uzalud ju je pola posade uveravalo da mi nemamo pristup iz kabine u teretni deo i da, sve i da imamo, let ne traje dovoljno dugo da iko nađe jedan od preko 600 drugih kofera i ostalog tereta - ona u to nije mogla da poveruje.

Neki putnici su čak tražili da im se izvadi kofer u kargu; Foto: flickr/faungg's photos

O čemu ona priča odlično zna i Jelena kojoj se događalo mnogo sličnih situacija.

– Često traže da im pronađemo izgubljene ili zaboravljene stvari na aerodromu, da im nabavimo hranu koju nemamo u ponudi ili da javimo određenom letu da ih sačeka ukoliko zakasne na konekciju.

POSTOJI NEŠTO ŠTO JE TEŽE OD PUTNIKA I INCIDENATA

Ipak, ono što stjuardi izdvajaju kao najteže u svom poslu nisu ni incidenti ni naporni putnici, već njihova rutina, odnosno odsustvo rutine.

- Ovaj posao je fizički jako zahtevan. Nemamo rutinu spavanja, jela, radnih sati – naša rutina je odsustvo rutine. Danas radiš od 3 ujutru, sledeći put od 7 ujutru, pa od 10 uveče. Danas večeraš u podne, pa doručkuješ u 8 uveče, pa ručaš u 4 ujutru. Smena ti jednom traje 8 sati, a naredni put 16. Poletiš iz pustinje sa 45 stepeni, sletiš negde gde je 6 stepeni. Isto tako menjaš i vremenske zone. Sve to je veliki udarac za organizam, mada su reakcije individualne - rekla je Marijana.

Ona je dodala da se nekome organizam prosto prilagodi, nekome ne. Neko nauči da spava u svako doba, neko nauči da živi sa poremećajem sna. U oba slučaja važi da, ako probudiš zaspalu stjuardesu, sve si bodove za pakao nakupio, pa taman da ti je to jedini greh u životu. Niko ne spava kao oni, a njen kolega Stevan dodaje: Ako dođeš na vreme, znači da si zakasnio!

- Vreme je ključan faktor u avijaciji. Narodski rečeno, ako dođeš na vreme, znači da si zakasnio! Valja pomenuti i borbu između ličnih interesa i želja s jedne strane, kao i umora i stresa sa druge - izjavio je Stevan za Daljine.rs.

Kabinska posada kaže "ako stignete na vreme, to odmah znači da ste zakasnili": Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Pitanje koje se samo po sebi nameće jeste da li su se oni koji obavljaju ovako stresan i odgovoran posao ikada zarekli da će dati otkaz čim točkovi aviona dodirnu pistu, a stjuard Stevan Golubović je na njega imao šaljiv odgovor.

-  Mislite, koliko puta pomislim na to tokom leta?! Šalu na stranu, ovaj posao nije lak zbog noćnih letova i neprospavanih noći, praznika i porodičnih okupljanja kojima ne možete prisustvovati… ali, s druge strane, letenje "uđe u krv", jer sa sobom uvek nosi nešto novo, bilo da su u pitanju iskustva, kontakti, destinacije, prijateljstva… Mnogo nezaboravnih momenata ostaje zapamćeno na fotografijama i društvenim mrežama, ali prvenstveno u srcu - rekao je Stevan za Daljine.rs.

Stjuardesa, Jelena Popović na spisak najdražih uspomena sa letova, pored pomoći starijima koji idu u posetu najdražima na drugom kraju sveta, a koja očigledno posebno razneži članove posade, dodaje i česte znake pažnje od putnika, prosidbe u avionu kojima je prisustvovala, ali i druženje sa kolegama.

Ono što i sami stjuardi, baš kao i mi koji radimo na zemlji, ubrajaju u najveće prednosti svog posla je obilaženje destinacija na koje inače možda nikada ne bi stigli ili su im se toliko dopale da su postale prva asocijacija na njihovo radno mesto. Za Jelenu je to Njujork, Stevana Rim, a Marijanu Edinburg i to, kako kaže potpuno neočekivano i nepredviđeno.

-  Želela sam da ga posetim, ali nikad mi nije bio previsoko na listi želja. Nikad nisam volela hladnoću i kišu i Škotska mi je uvek bila previše na severu. A onda se dogodio taj prvi let za Edinburg i… Znate one ljubavne priče koje počinju sa “kao da me je grom pogodio”? E, to je priča o meni i Edinburgu. Sve egzotične zemlje, peščane plaže i tirkizna mora bih menjala za Škotsku, bez da trepnem. Dobro, možda ne sve, ostavila bih nešto da imam gde da se ogrejem, pošto im je klima stvarno užasna - opisuje Marijana omiljeni grad vraćajući se na ono zbog čega uprkos manama ovog posla, ogroman broj ljudi sanja da se bavi njime.

VIDEO: Ona je prva srpska stjuardesa koja vodi avio- vesti, a nije Kija Kockar:

(Telegraf.rs/daljine.rs)