Kustos radnim danima, poljoprivrednik vikendom: Istoričar svake nedelje prelazi 340 kilometara da bi negovao tradiciju (FOTO)

Istoričar, mr Darjuš Samii (42), pet dana nedeljno živi u Novom Sadu, gde radi kao viši kustos u Muzeju Vojvodine, a svakog vikenda je u šumadijskoj varoši Topola, na imanju pradedova. On je vikend poljoprivrednik koji svake sedmice prelazi 340 kilometara da bi imanje predaka sa majčine strane nastavilo da živi.

- Dedin amanet je da se imanje nikada ne proda. Ja ovo ne činim jer moram ili zbog nekog drugog, u Topolu dolazim jer volim. Tu sam živeo do polaska u školu, tu sam leti jurcao po dvorištu i do reke, a zimi se sankao od Oplenca do imanja. Želim da sada, kada dede i babe nema, imanje nastavi da "živi", da bude "živa" i najstarija od tri kuće, građena 1840. godine. U njoj su stanovali deda i baba, u njoj ja boravim kada sam ovde- objašnjava Darjuš.

Preporučujemo

Telegraf.rs

Kaže da i danas na imanju oseća ljubav s kojom su njegovi deda i baba okupljali porodicu oko sebe. Zbog toga imanje održava da ostane što sličnije nekadašnjem.

- U kuhinji mi je sto star 140 godina, stolice su iz perioda pre Drugog rata, svaka polica, klupa i greda pravljene su od hrasta ili oraha sa imanja, čak znamo kada je to drveće posečeno. Ja ovde ne želim plantažu, da profitiram od zemlje, hoću da imamo livadu na kojoj ćemo pokositi travu, baštu, hrast ili bagrem za klupu ili za ogrev, voćnjak zbog rakije, vinograd za nešto vina. Tokom proteklih godina izdvojio sam za polovan traktor, plug, posude za rakiju. Lagano sređujem jedno po jedno- nabraja Samii uz osmeh i gladeći dlanom prababin drveni sto koji još nosi ožiljke noža koji se nekoj domaćici "omakao".

Telegraf.rs

Na imanju je za sada Darjuš zasadio dunje i one su već prispele za dunjevaču. Ipak, ponosniji je na osam stabla stare sorte kruške- kaluđerke, od koje takođe peče rakiju.

- Deda je 1939. godine zasadio osam stabala te kruške i one nam sada godišnje rađaju oko 150 kilograma po stablu. Od dunje i kruške godišnje ispečem nekih 20 do 30 kazana rakije, za šta mi trebaju bar četiri vikenda u Topoli. Usvojio sam tehniku i tehnologiju pravljenja rakije od ljudi koji su se time bavili u prošlom veku, pre svega na starom kazanu, kovanom i bez mešalice. Ovakav rad zahteva malo veštine. Kada se zatvori kazan čekamo kraj procesa, nema nikakvih usputnih intervencija. Pečem rakiju od voća koje nije zatrovano prskanjem, na stari način, starom tehnologijom i zadovoljan sam komentarima kupaca. Dovoljno mi je to što je moja rakija našla svoje mesto i na Oplenačkoj berbi, u jakoj konkurenciji- objašnjava Samii.

Imanje u najstarijem delu Topole prostire se na oko 2,7 hektara. Na njemu su tri kuće, stara iz 1840, "nova" iz 30-ih godina prošlog veka i najnovija iz protekle decenije. Darjuš spava u najstarijoj. Tako je drži "živom".

Telegraf.rs

Naravno da će izazvati radoznalost, za ove krajeve netipično ime i prezime, osobe koja je toliko posvećena očuvanju pradedovskog imanja u Šumadiji. Na pitanje da pojasni, Darjuš uzima vazduh. Priča je duža jer je on zapravo građanin sveta, a potiče od ljudi različitih nacija koji su se birali srcem i možda baš zbog toga očuvali porodičnu ljubav.

- Moja majka, Šumadinka iz Topole podno Oplenca, upoznala je oca koji je Persijanac iz Irana 1964, na studijama u Beogradu. Brat je rođen u Iranu, ja u prestonici Srbije. U Topoli sam proveo detinjstvo, u Novom Sadu završio školu i zaposlio se. Sve vreme išao sam u Topolu, ljubav dede i bake vukla me je tamo- kaže Samii i to je samo polovina priče.

- Moj deda po majci, Petar Maksimović, 1941. je zarobljen i odveden u logor. Tamo je upoznao baku Valentinu, Ruskinju iz Ukrajine i ona je 1945. stigla u Srbiju sa njim. Bila je stožer i magnet koji nas je ovde u Topoli okupljao i držao zajedno- objašnjava Darjuš Samii.

Moć te ljubavi, bake i dede, Darjuša i danas svakog vikenda vraća na imanje u Topoli. Gde je vikend poljoprivredik da bi pradedovsko imanje živelo.

VIDEO: Prelepa Srpkinja balira seno i time se ponosi

(Marija Raca/Telegraf.rs)