Svi ih prozivaju da idu po badnjak samo da bi pili, a ovo je njihova poruka posle ustajanja u 4 ujutru i sečenja na minus 10 (FOTO)

Badnji dan je praznik koji prethodi jednom od najvažnij pravoslavnih datuma, 7.januaru, Božiću. Za današnji dan se vezuju različiti običaji i verovanja, a jedan od njih je sečenje badnjaka.

Sečenje badnjaka se vrši zato što su vitlejemski pastiri, nakon što im se obratio anđeo i sa njim "mnoštvo vojske nebeske", nasekli granje i odneli ga u pećinu u kojoj ih je Josif založio kako bi se ugrejali.

Preporučujemo

Običaj koji se ranije poštovao mahom, danas kao da polako iščezava, pa možemo videti da ljudi uglavnom kupuju badnjake na pijaci ili kartonskim kutijama iza ugla.

Ipak postoje oni koji ovu tradiciju još uvek neguju, pa se pre svitanja, toplo obučeni, sa sekirom na ramenu upućuju u obližnju šumu, kako bi izabrali najlepšeg vesnika Božića za svoj dom. I zamislite, to nisu stariji muškarci, već mladi, koji po uzoru na stare domaćine, odlaze po badnjak.

David sa drugarima ide po badnjak; Foto: privatna arhiva

Čitajući komentare po društvenim mrežama, zapazili smo da postoje i oni koji osuđuju ovakvo ponašanje, uz objašnjenje da se mladi okupljaju u tim "akcijama", kako bi samo iskoristili još jednu priliku da se u "čoporu obeznane od alkohola, a time zapravo krše današnji post", jer poznato je da se na postu telo odriče svakog zadovoljstva.

Telegraf je razgovarao sa Davidom Filipovićem (25) svega dva sata nakon što se vratio iz šume sa svojim društvom, a on nam je opisao kako kod njih izgleda ovaj običaj.

Potom sledi kafica; Foto: privatna arhiva

- Skupimo se 5. januara uveče, spremamo kotlić, koji jedemo pre ponoći i početka posta za Badnj dan, zatim se u svitanje skupljamo i idemo po badnjak. Posle toga svratimo negde na kafu i rakiju da se zagrejemo i razbudimo, potom odemo kod drugara gde okrećemo prase za Božić -rekao nam je David.

On je dodao da su praktikovanje ovog običaja počeli pre nekoliko godina, dok su još bili maloletni, videvši to od starijih, porodica, komšija i rođaka. Te ovu tradiciju ne planiraju da prekidaju, već da poštuju i čuvaju još dugo.

A onda i pečenje praseta; Foto: privatna arhiva

Oduševilo nas je kada smo na društvenim mrežama videli da i drugi momci, u grupama od po njih petoro ili više odlazi po ovo drvo, koje će večeras uneti u svoje kuće.

Savo ovaj običaj praktikuje godinama unazad; Foto: privatna arhiva

Jedan od njih je Savo Marić (22), živi u Beogradu, a oduševljen odlaskom po badnjak, koji se ne praktikuje toliko u gradskim sredinama, odlučio je pre šest godina da sa svojom braćom uvede ovu tradiciju.

- Svidelo mi se kako to u selima rade, na tradicionalan način. U gradu nema tog duha, pre bi otišli u kafanu i "razbili se", pa im je hladno, pa nemaju odeću za odlazak u šumu. Ja odem sa braćom i drugarima, samo da je pozitivna ekipa, odemo u šumu kod Autokomerca - ispričao nam je Marić.

Stevan sa ćerkom; Foto: privatna arhiva

Stevan Ilić (29), muž je i otac dve ćerke, ali odlazak 6. januara u ranu zoru, svetkuje još od malena, kada je sa svojim dedom, imenjakom, svake godine išao u šumu.

- Posle sam ovaj prelepi čin nastavio i sa svojom porodicom i društvom. Posle sečenja badnjaka sa drugarima nastalavljamo dalje slavlje uz ribu - kazao je za Telegraf, ovaj, pa sad već "veteran" u sečenju badnjaka.

Stevan je tradiciju nastavio sa drugarima; Foto: privatna arhiva

TRADICIJA SEČENJA BADNJAKA

Ovaj običaj ranije se uglavnom poštovao samo na selima, badnjak se sekao pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima bi išao u šumu da seče, jer je obavezno da ide neko ko je mlad. Drvo koje se bira za badnjak je skoro uvek mladi hrast ili cer.

Veoma retko, ako je takav predeo, bira se jela ili bor. Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća kao da se radi o živoj osobi "Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić".

Kada se za badnjak ide organizovano, ispred sela, tada se prangijama i puškama oglasi odlazak u šumu, izabere u šumi hrast koji se prethodno osvešta i zalije vinom i medom. Pored čeza ili kočija momci jašu neosedlane konje i čine veliku veselu povorku koja glasno objavljuje svoj odlazak po badnjak.

Drago nam je da vidimo da neke tradicionalne vrednosti, ipak nisu izgubljene i da još ima onih koji tragovima svojih dedova, u cik zore, na današnji dan uzimaju sekiru, toplu odeću i u grupama odlaze po drvo koje će im tokom cele godine, prema verovanju, čuvati kuću i ukućane.

VIDEO - Kako se nekad slavio Božić, a kako danas: Ovo su običaji za najradosniji hrišćanski praznik

(S.Čenad - s.cenad@telegraf.rs)