Dočekala sam Novu godinu u kolima Hitne pomoći, ovako izgleda prava šumaherska vožnja. Rekli su mi: Čuvaj se ujeda, šuta u glavu i ne ustaj! (VIDEO)

Crveni alarm, čovek bez svesti, Preradovićeva ulica, restoran Zlatar. Čim su se ove reči oglasile preko mikrofona, tročlana ekipa beogradske Hitne pomoći uskočila je u vozilo pre nego što sam stigla da se osvrnem i bilo šta pitam.

Preporučujemo

- Sad je najvažnije da se čvrsto držite i nipošto, ali nipošto, ne smete ustajati dok je vozilo u pokretu - brzinski mi je objasnio legendarni lekar Hitne dr Aleksandar Stijačić, dok je zatvarao vrata zadnjeg dela vozila u kojem sam sedela.

Tako je, nešto posle 22 sata uveče, počela moja novogodišnja avantura sa ekipom Hitne pomoći. U jednom trenutku sam sedela i jela tortu sa lekarima, a već u drugom bila u vozilu koje je jurilo toliko brzo da mi se na trenutak čitav život odigravao pred očima. Crveni alarm oglašava se za najugroženije pacijente i ekipa je imala rok od 15 minuta da stigne na teren, ali je šumaherskom vožnjom kroz prepun grad stigla za 10.

Bojan Milićević, Aleksandar Stijačić i Stefan Panić, Telegraf.rs

U restoranu je sedeo 80-ogodišnji muškarac koji je u međuvremenu došao sebi, dok je njegova supruga nervozno šetkala oko dr Stijačića koji mu je merio pritisak. Čim me je ugledala kako stojim sa strane sa hemijskom i blokčetom, krenula je drama.

- Marš napolje! Je l znate vi ko sam ja? Ja sam univerzitetska profesorka – vikala je ne dozvoljavajući da joj objasnim da je tekst o Hitnoj pomoći, a ne o pacijentima i da je identitet svakog pacijenta zaštićen.

Ipak, tada sam shvatila da sa ljudima u takvim situacijama treba imati više takta i razumevanja, pa sam se izvinila i povukla, a dr Stijačić koji je oguglao na sve moguće prepirke i pretnje, samo mi je mirno pokazao rukom ka izlazu.

U Hitnoj su navikli da se ljudi pred njima pozivaju na moćan status i uticajna poznanstva, iako lekari u svoj toj brzini razmišljaju samo o tome kako da pacijentu spasu život.

- Sto ljudi, sto ćudi, ali uvek treba naći razumevanja. Dok nas čekaju, ljudima svaki sekund traje kao sat. Zato u početku uvek bude ono: „Pa gde ste do sad“, „Je l niste mogli brže“, a posle se smire i zahvale – priča dr Stijačić, legendarni lekar Hitne pomoći koji se tim poslom bavi od 1997.godine. Za Novu godinu radio je čak četiri puta, a iz 2005. kao „trofej“ nosi ranu na glavi.

Telegraf.rs

- Imali smo smrtni slučaj,  jedan deka kome nije bilo spasa, a njegov unuk je u trenutku tuge uzeo flašu i razbio je o moju glavu. Nakon toga me je šutnuo i polomio mi rebro, ali sve to ide u rok službe – potpuno smireno priča dr Stijačić.

Nakon što je 80-ogodišnji muškarac odvezen u Urgentni, odmah smo krenuli dalje. Naša sledeća lokacija bila je Ulica 27. Marta, mladić bez svesti, trovanje alkoholom. Po dolasku Hitne, malo je došao sebi, ali nije mogao da hoda, pa su ga drugovi izveli iz noćnog kluba i tako predali lekarima.

Medicinski tehničar Stefan Panić držao ga je sve vreme tokom vožnje, jednom rukom za noge, drugom za ruke.

- Kad su u alkoholisanom stanju, pacijenti umeju da budu agresivni – rekao je Panić, i samo što je to izgovorio, mladić se ritnuo i nogom prošao tik pored moje glave.

- Čuvajte glavu. Dešava se da nas pacijenti tako udare i šutnu, a često pokušavaju i da nas ugrizu. Ljudski ugriz je jedan od najprljavijih zbog velikog broja bakterija koje se prirodno nalaze u našim ustima. Ako vas čovek ujede do krvi, može doći čak i do sepse. Zato je važno držati pacijenta u ovakvim situacijama ili ga vezati ako je previše agresivan – objašnjava Panić.

Nova godina je stigla, ali nismo imali vremena za čestitanje. Mladić je odvezen na ispiranje na VMA, a mi smo nastavili dalje – Dom omladine, opljačkana devojka, prebijena, s polomljenom rukom. Stoji sa policijom, plače, trese se, ne može da dođe sebi. Dr Stijačić je polako odvodi u vozilo, gde razgovara sa njom dok joj previja ruku.

- Kaže da ju je razbojnik presreo kod bankomata. Udarao joj je glavom u bankomat, izvrnuo joj ruku, a onda joj oteo tašnu i pobegao – ispričao nam je doca.

Tokom cele vožnje do Urgentnog, devojka nije prestajala da plače. „Zašto baš meni? Zašto da mi se desi ovo za Novu godinu? Zar toliko nemam sreće“, ponavljala je dok se gušila u suzama.

Sa ekipom Hitne u novogodišnjem radu, Telegraf.rs

Pokušala sam da je utešim, ali u trenutku kad sam je uhvatila za ruku, ona se trgla i zarila nokte u moj dlan. Zadržala sam vrisak. Nisam smela da priznam lekarima da nasuprot svemu što oni čine, ja ne umem ni da utešim pacijenta.

Ali, razmišljanje o tome trajalo je kratko, jer smo već u narednim minutima jurili ka Dorćolu i ženi koja se šeta gola.

- Došla je kod dečka i skinula se gola da mu ne bi zagadila stan – ispričale su šokirane komšije.

Lekari Hitne uspeli su da je ubede da se obuče, ali zbog njene istorije bolesti, morali su da je odvedu u Lazu Lazarević.

- Pa srećna vam Nova godina – rekao mi je dr Stijačić oko dva posle ponoći, dok sam pokušavala da saberem utiske. Posle svega nisam mogla da se suzdržim a da ga ne upitam – je li vi stvarno volite svoj posao.

- Naravno. U ovom poslu nema sredine. Ili volite Hitnu, ili ne radite u njoj  -odgovorio je on kao iz topa i vezao pojas, jer upravo je stigao novi poziv, a noć je tek počela.

(Miljana Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)