Selo u Sremu se šareni kao Kremlj, a zlatne kupole dominiraju ravnicom: Zbog posete Putina, ekspresno sređuju svoju crkvu (FOTO)

Samo dan nakon što je potvrđena Putinova poseta, na Crkvi Blage Marije u Banstolu nadomak Sremskih Karlovaca, u narodu već prozvanoj Putinova, osvanula je centralna kupola uz četiri manje sa krstovima zlatne boje.

U narodu se uveliko priča da su radovi ubrzani zato što će Putin crkvu imenjakinju obići tokom posete Srbiji, ali to niko od sveštenstva nije hteo da potvrdi prilikom osveštanja. Samo su kratko dodali da je Putinu preko ruskih diplomata upućen poziv za posetu, piše Sremskomitrovački portal.

Preporučujemo

Inicijativa za gradnju ove crkve potekla je od meštana Banstola, koji su bili spremni da kupe plac i na njemu sagrade manju bogomolju. Kada su ideju izneli vladiki Vasiliju, on je rekao da će kupiti plac i tako je zajednička namera i želja da se tu podigne hram počela da se sprovodi u delo.

Prva crkve u ruskom stilu na ovom području Foto: mitrovica.info/Đorđe Radivojević

– Crkva je rađena po ugledu na rusku crkvu Svetog Nikolaja u Sofiji i ona priča o srpsko-ruskom prijateljstvu i stradanju kroz čitav 20. vek. Pored toga što nosi ime Blage Marije, nezvanično se zove "Putinov hram" zato što je to prva crkva koja se podiže u ruskom stilu kod nas. Preko diplomatskih kanala uputili smo ruskom predsedniku poziv da poseti ovo mesto kada bude u januaru došao u Srbiju kao znak da ga Srbija rado dočekuje – izjavio je Branko Simonović, član Odbora za podizanje crkve i predsednik „Kluba svih generacija“, koji je pokrenuo ideju o izgradnji ove crkve.

Episkop sremski Vasilije izjavio je okupljenim građanima da je, razmišljajući kakva treba da bude ta bogomolja, odlučio da to bude crkva u ruskom stilu u spomen stogodišnjice dolaska velikog broja Rusa u Sremske Karlovce i na prostore Eparhije sremske na čelu s mitropolitom Antonijem Hrapovickim i generalom Vrangelom.

General Petar Vrangel, mitropolit Antonije, arhiepiskop Anastasije, Olga Vrangel i drugi istaknuti ruski emigranti aprila 1927. godine u Topčideru, u Beogradu. Foto: Wikimedia Commons/d-m-vestnik.livejournal.com

–S druge strane, ona će predstavljati i uspomenu na naše koji su u egzodusu iz srpske Dalmacije, Slavonije i mnogih drugih krajeva na putu za Srbiju ostavili živote. Ovde će biti upisana njihova imena da se pamti da su stradali samo zato što su bili pravoslavci, svetosavci i Srbi koji su branili svoja ognjišta, grobove, svetinje i decu. Gde god bivao i kud god se kretao, srpski narod je uvek nosio boga sa sobom, najdragocenije svoje darove, mošti svetitelja, ikone… Tamo gde se bogomolje i crkve podižu, tamo su tapija i belezi srpskog naroda – kazao je episkop Vasilije.

Kako saznaje Sremskomitrovački portal u Eparhiji sremskoj, do sada je za radove utrošeno oko 14 miliona dinara, ne računajući krov, čija gradnja je u toku. Za izradu kupola upotrebljen je prohromski pozlaćeni lim. Njime su oblažene kupole napravljene od drveta s čeličnom konstrukcijom, uz primenu ruske tehnologije.

Crkva u Banstolu u potpunosti odgovara onoj u Sofiji, osim što neće imati kriptu pod zemljom. Prema rečima direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zorana Vape, na zahtev vladike Vasilija, radi se na tome da i enterijer bude identičan sofijskoj crkvi.

(Telegraf.rs/Sremskomitrovački portal)