Duško je čuveni Deda Mraz već 5 decenija: Znam koliko mi se raduju i čekaju me, radiću ovo dok sam živ (FOTO) (VIDEO)

Prošlo je tačno pedeset godina otkako je Svrljižanin Duško Živanović prvi put obukao kostim Deda Mraza i podelio novogodišnje poklone mališanima. Od tada je promenio četiri kostima, išao pešice do najnepristupačnijih sela, po snegu i mećavi, na bicikli, u kočijama, fićom... ali je uvek stizao do onih koji su ga čekali. Tako je bilo i ove Nove godine, u društvu samojeda prošetao je Svrljigom, obišao škole, vrtiće, firme i usrećio mnogo dečaka i devojčica iz ove opštine na čijem je području čak 36 sela.

Preporučujemo

Živanović kaže da misiju koju je sam sebi stavio u zadatak, shvata krajnje ozbiljno, te da nije dozvoljavao ničemu da ga spreči da svake godine stigne na vrata onih koji ga nestrpljivo očekuju.

Telegraf.rs

Ne mogu da objasnim zašto sam odlučio da postanem Deda Mraz, jer je to nekako došlo spontano. Kad sam ja bio dete, i sa školom odlazio na Železničku stanicu da dočekam Deda Mraza, doživljavao sam ga kao stvarnu osobu, njegov dolazak je za mene bio neopisiv osećaj. Mislim da sam zato poželeo da i ja to budem i u šesnaestoj godini postao sam Deda Mraz. Otišao sam u tadašnju Industriju tekstila u Svrljigu i zamolio ih da mi naprave kostim i tako je sve počelo...- priseća se Duško svojih početaka.

Sa ponosom ističe da nikada nije izneverio one koji su ga čekali.

- Često nije bilo lako, naročito kada je trebalo otići u sela. Put zatrpan, donekle stignem „fićom“, ostavim ga pa nastavim pešice kroz smetove. Dešavalo mi se da ponekad zakasnim, ali nikada da ne stignem gde sam namerio – priča Živanović.

Telegraf.rs

Svrljiški Deda Mraz živa je legenda u ovom gradu, mnogi od onih kojima je nekada delio poklone imaju decu i unuke a Duško nastavlja da usrećuje naredne generacije.

- Zaista uživam i jedva čekam novogodišnje praznike kako bih obukao kostim. Mnogo toga se i meni lepog desilo, toliko je anegdota ne bih stigao do zore da ih ispričam. Sećam se jednom prilikom, prokrstario sam Svrljigom u kočijama. Bile su straga okićene figuricama Deda Mraza, igračkama i lampionima. Odjednom zaustavi me neka dečurlija, kažu:

- Deda Mraze, i mi za tebe imamo poklon. Dadoše mi igračkice, ja pogledam bolje, a oni mi to sve poskidali sa kočija... Drugom prilikom, radio sam na održavanju grejanja u jednoj školi i dolazi mi jedan šestak i moli: "Daj mi malo rakije, imam pismeni iz matematike, da se opustim." Ja mu kažem da ne mogu a on mi odgovori:

- Kakav si ti Deda Mraz kad ne ispunjavaš želje. Dobio keca na pismenom, pa me posle optužio da sam ja kriv – kroz smeh priča Duško.

Telegraf.rs

Ima i teških trenutaka, koji ga ipak nisu pokolebali u odluci da usrećuje decu.

Najteže mi je kad treba da odem kod dece sa hendikepom, gledam ih u kolicima ili u krevetu... svu sreću koju želim da im pružim, potisne tuga. Pričam im nešto, ne znam ni ja šta, ostavim paketim, slikam se i odem... a ta me tuga posle dugo prati – drhtavim glasom kaže Živanović.

Priznaje, da je biti Deda Mraz sada mnogo teže nego ranije.

Telegraf.rs

- Današnja deca nemaju mašte, ne veruju u bajke...Pričam im Snežnu Kraljicu, ranije su deca strahovala za sudbinu dečaka koga je otela zla kraljica, a sada umiru od smeha....ne veruju ništa – objašnjava Duško izazove svog zadatka.

Osim Deda Mraza, velika ljubav mu je pecanje i folklor. Uspešan je i u jednom i u drugom, ali kada dodju novogodišnji praznici, i pecanje i folklor odlaze u drugi plan.

Telegraf.rs

- Znam koliko mi se svi raduju i čekaju me... baš mene, samo ja sam njihov Deda Mraz. Pre nekoliko godina, jedna firma je pozvala drugog Deda Mraza, nastao haos, deca tražila mene... Odem i ja, i lepo se podružim sa kolegom, čak se zajedno i slikamo. Eto, to je moja novogodišnja želja, da ostanem svrljiški Deda Mraz, da usrećujem moje sugradjane i njihovu decu i unuke i tako dok sam živ – kazuje Živanović.

(D. K. / Telegraf.rs)