Ako vam nesavesni investitor ošteti kuću tokom podizanja zgrade, imate 3 opcije

U Srbiji je u oktobru izdato 2.237 građevinskih dozvola, što je za 16,8 procenata više nego istog meseca prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Sa druge strane, koliko tačno ima gradilišta koja nisu prijavljena niti imaju građevinsku ni bilo koju drugu dozvolu, niko sa sigurnošću ne može da potvrdi. Čini se da se taj broj menja iz dana u dan. Primeri se mogu videti gotovo svakodnevno, piše Kamatica.

Preporučujemo

U beogradskom naselju Voždovac može se videti gradilište na kome se zidaju tri zgrade, i pored toga što je na tabli prikazana izgradnja samo jedne zgrade, slična situacija je i na Dušanovcu, gde je dozvoljena gradnja – prizemlje, tri sprata, i potkrovlje, a jedan investitor podigao je ukupno šest spratova i sve to bez ikakve prijave radova. Iako su stanari ulice u kojoj se gradi zgrada više od deset puta prijavljivali nelegalnu gradnju inspekcija nikada nije izašla na teren, niti je gradilište zatvoreno.

Poseban problema svima koji žive u neposrednoj blizini gradilišta, odnosno u kućama koje se graniče sa parcelom gde se gradi zgrada, je to što veliki broj investitora ne obezbeđuje iskopnu jamu za postavljanje temelja. Tada se pomera okolno zemljište kao i statika objekta na susednoj parceli i dolazi do oštećenja ili u ekstremnim slučajevima i pada nekog od zidova sa objekta pored ili potpuno urušavanje istog.

Investitori ne obezbeđuju dovoljno gradilište, Foto: Pixabay/digdeman

Najbolje obezbeđenje iskopne jame je postavljanje šipova, ali investitorima je to dodatni trošak i zbog toga to najčešće i izbegavaju.

ŠTA AKO DOĐE DO OŠTEĆENJA?

Kada dođe do oštećenja objekta, vlasnik prvo mora da pozove građevinsku inspekciju, koja u najkraćem roku mora da izađe na teren, napravi zapisnik i konstatuje šta se sedilo. Sa građevinskom inspekcijom trebalo bi tražiti i dolazak sudskog veštaka građevinske struke. On je dužan da napravi „izveštaj o uzroku i posledici štete i vrednost sanacije i adaptacije oštećenog objekta“.

U tom izveštaju trebalo bi da je taksativno navedeno šta je sve oštećeno i napisana procena koliko sva oštećenja koštaju. Svako oštećenja mora da bude i slikano, a nakon toga, građevinski inspektor bi trebao da zatvori gradilište, obustavi sve radove i naloži investitoru da prvo popravi sva oštećenja koja je napravio, a tek onda nastavi gradnju svog objekta. U teoriji bi trebalo tako, u praksi se to skoro nikada ne dešava.

Često se dešava da se oštete okolni objekti, Foto: Pixabay/Skeeze

OŠTEĆENI IMAJU TRI OPCIJE

Jedna je da se dogovori sa investitorom i da on o svom trošku ceo objekat vrati u prvobitno stanje, kao i pre oštećenja. Druga opcija je da investitor plati iznos štete, pa oštećeni sam traži majstore i popravlja. Ako dogovor sa investitorom nije moguć, ostaje samo tužba sudu. U tom slučaju procenjena vrednost štete koju je radio veštak ne važi, već se uzima srednja vednost od tri ponude koje dostavljaju građevinske firme ili drugi izvođači radova.

Kako su Kamatici objasnili oštećeni sugrađani kojima je investitor oštetio kuću ne mogu mu ništa - ukoliko investitor ne želi da popravi štetu, niko ga ni ne prisiljava na to. Gradilišta se zbog toga skoro nikad ne zatvaraju, niti investitor oštećeni objekat vraća u prvobitno stanje. U tom slučaju ostaje jedino tužba sudu, ali taj spor može da traje godinama. I ovo je jedan od slučajeva kada država ne štiti svog građanina, ni njegovu imovinu.

Nakon stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju objekata od 1. januara 2015. do kraja avgusta ove godine, Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, zbog krivičnog dela „građenje bez građevinske dozvole” podneto je oko 500 krivičnih prijava protiv poznatih učinilaca. I to samo na opštinama Stari Grad, Vračar, Zvezdara, Savski venac i Palilula.

(Telegraf.rs/Kamatica)