Valjevci se guše, u Beogradu alarmantno: Građani udišu smrtonosni miks čađi, kiselina i teških metala, a evo ko je najugroženiji (MAPE)

Šokantni podaci o zagađenom vazduhu ne prestaju da nas užasavaju, a još je gore kada ih uporedimo sa nekim od najzagađenijih gradova sveta i shvatimo da stojimo rame uz rame sa njima. Ipak, ima tu jedna značajna razlika - dok stanovnici tih gradova ulicama šetaju sa maskama preko usta i noseva, svesni opasnosti koje udisanje PM 10 čestica nosi, mi slobodno udišemo otrove, jer su upozorenja koja stižu do nas nedovoljno snažna.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, dozvoljena dnevna granica ovih čestica iznosi do 50 mikrograma po metru kubnom, s tim što je tokom današnjeg dana taj nivo prekoračen na sedam mesta u Srbiji, od ukupno 45 na kojima se stepen zagađenja uopšte i meri.

Preporučujemo

Najkritičnije je trenutno u Valjevu, gde je izmeren 401 mikrogram PM 10 čestica po metru kubnom. Odmah iza njega nalazi se Niš, sa 315 mikrograma, pa Novi Beograd sa 217, Subotica u kojoj je izmereno 120 mikrograma i najzad Kosjerić, sa 86 mikrograma PM čestica po metru kubnom.

Najzagađeniji gradovi, Printskrin: hamskv.sepa.gov.rs

Inače, ovi podaci bili su još strašniji i alarmantniji juče tokom dana. Danas je nešto bolja situacija.

Šta to tačno znači? Od pet nivoa zagađenja ovi gradovi su ispunili sve uslove da budu u petom, najgorem.

Jer, ukoliko u vazduhu ima od 51 do 150 mikrograma ovih otrovnih čestica, aktivna deca i odraslim kao i svi sa respiratornim oboljenjima poput astme, trebalo bi da ograniče vreme provedeno napolju, što bi u Srbiji trbalo da se odnosi na stanovnike Subptice i Kosjerića.

Valjevo, Printskrin: hamskv.sepa.gov.rs

Upozorenje je još ozbiljnije kada nivo čestica varira od 151 do 300 mikrograma, u šta se kod nas uklapa Novi Beograd. Tada bi oni koji boluju od respiratornih oboljenja trebalo da izbegavaju duže provođenje vremena napolju, dok bi svi ostali trebalo da ga ograniče.

Noš, Printskrin: hamskv.sepa.gov.rs

Najgore je tako gde je količina PM čestica iznad 300 mikrograma. Oni koji žive u tim metsima trebalo bi potpuno da izbegavaju boravak napolju, bili bolesni ili poptuno zdravi. Ovo upozorenje odnosi se na žitelje Niša i Valjeva.

Novi Beograd, Printskrin: hamskv.sepa.gov.rs

Od nadležnih u Srbiji dobili smo upozorenje o zagađenosti, ali ne i uputstva kako bi trebalo da se ponašamo kako bi negativne posledice udisnaja otrovnih materija sveli na minimum. A posledice su ozbiljne, jer do nas već dugo stižu obaveštenja da zagađenje u vazduhu svake godine odnese oko 6.000 života samo u našoj zemlji.

I dok čitav Peking i Hong Kong šeta sa maskama preko lica, žitelji srpskih gradova izbacuju decu iz kuća, kako bi se "nadisala svežeg vazduha", ne znajući da ih ustvari izlažu velikoj opasnosti. Nosile bi i naše trudnice iz Valjeva maske ako bi znale da to može da naškodi bebi, a nema roditelja koji ne bi zaštitio svoje dete koje pati od astme, braneći mu da izađe napolje za vreme najveće koncentracije štetnih čestica.

A šta je to što nas ubija? Pre svega, to su opasne PM 10 čestice, takozvani, nevidljivi ubica. U pitanju je prašina veličine 10 mikrometara koje je i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), okrivilla za preuranjenu smrt ogromnog broja ljudi.

Ove čestice predstavljaju miks dima, čađi, prašine, kiseline i teških metala poput olova, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.

Printskrin: http://aqicn.org

Prilikom udisanja one direktno napadaju respiratorni sistem i talože se u plućima, posebno ugrožavajući decu, trudnice, stare osobe i hronične bolesnike. Udisanje ovih otrova dovodi do kratkog daha i naprezanja srca koje se trudi da nadokandi smanjeni unos kiseonika tokom čega se umara, pa pored bolesti pluća, zagađenje povećava i rizik od srčanog ili moždanog udara.

Od magle u Užicu ne vidi se ništa, Foto: Čitalac Telegraf

Koncentracija ovih čestica varira iz sata u sat i iz dana u dan, a u zimskom periodu posebno je izražena u gradovima u kojima veliki broj građana loži i kao enegrente koristi drva, ugalj i ostala fosilna goriva. Koncentracija dodatno raste ukoliko se pomeša sa niskim temperaturama, visokim pritiskom i danima bez vetra i padavina.

(G. Avalić)