Danas se kupuje sve, pa čak i žito i kolač, a evo šta su naše bake i prabake pripremale za slavu

Tradicija se negde potpuno izgubila, dok se na stolu svakog domaćina i dalje nalaze slavski kolač, žito, vino i slavska sveća. Šta je ostalo isto, a šta se promenilo u hrišćanskom običaju slavlja?

Nekada je tradicija nalagala da domaćin po preuzimanju slave koju nasleđuje od oca pozove željene goste i taj poziv se podrazumeva i za naredne godine. Svaki gost koji dolazi, čestito pozdravi domaćina uz reči "Pomozi Bog, srećna vam slava!", počasti se žitom i vinom i prekrsti.

Preporučujemo

Svetac je zaštitinik doma i jelo se i pilo u njegovu čast, pokazujući da su dostojni vere i odani hrišćanskim običajima.

Domaćica sprema slavski kolač od vode koja je prethodno osveštana u crkvi. Slavska sveća je bila od pravog voska, kandilo i ulje da se očita molitva sveću, zaštitniku doma i porodice.

Svetkovanje kućnog sveca ili slava, trajalo je po 3 dana. Prvog dana su dolazili kumovi, uža rodbina. Drugog dana, za trpezom se nađu prijatelji, a trećeg, komšije se pozivaju na sitne kolače i kafu.

Foto: Telegraf

ŠTA SE IZNOSILO NA SLAVSKU TRPEZU?

Predejlo nije bilo dominantno na slavskom stolu, ali ništa manje nije činilo siromašniju trpezu. Međutim, jela su se iznosila redom i svako od gostiju je imao izbor.

Gibanica, ajvar, turšija i ren činili su celinu uz pečenje, podvarak, proju i pogaču. Ono što se zasebno služilo bili su sitni kolači: vanilice, breskvice, rolati, oblande i slatke pite.

Foto: Tanjug/ Jaroslav Pap

DANAS JE SVE MODERNIJE

Danas je spektar daleko širi i raznobojniji, a tradicija je donekle zadržala svoj primat. Ipak, ono što je činilo slavu nekada tj. slavski sto jesu obroci organskog i prirodnog porekla, danas zbog tempa života, domaćice često pribegavaju kupovnim proizvodima.

VIDEO: Ova slave poznati. 

(Telegraf.rs)