Svake godine tehnički pregled sam prolazila "preko veze". Ovog puta sam pala, imala nervni slom i uradila ono što mi se dosad činilo nemoguće

Na prvi tehnički pregled i registraciju od usvajanja novog pravilnika pošla sam juče. I pre novog zakona mrzela sam sve o automobilima, a jučerašnji dan dostigao je kulminaciju ovog osećanja - pala sam, a nije moglo da se reši brzinski i za džaba. Kada sam se posle nekoliko sati bešnjenja smirila, shvatila sam da mi se ništa bolje skoro nije dogodilo.

I to je prvi put da su me definitivno vratili, da sam doživela omanji nervni slom sabirajući troškove i vremensku stisku koji slede uz rok od tri dana da se sve popravi.

Preporučujemo

Automobil, po mom poimanju, nužno je zlo. Em što se izuzetno nerviram zbog gužvi i mase koja krši propise, em je tu i zagađenje i gomila novca koju jede gorivo. Za svoju okorelu nezainteresovanost krivim i činjenicu da porodični automobil, pre nego što sam ja postala jedini taksista u kući, nismo imali. Mora i da deo snosi i to da sam se igrala samo barbikama, a da su braća imala autiće pa nisam spremna za "muški posao". Cela porodica pre moje ere aktivnog vozača snalazila se sportski - peške, biciklovima i autobusima. Sad im je, naravno, super da ih neko taksira po volji, ali i da ga bace u vatru u svet birokratije, popravki i majstora.

Praveći se da znam šta radim krenula sam u "avanturu" koja mi pada teže nego lekarski pregled. Obavezni tehnički primorao me je prvo da zamenim zimske gume, ma koliko se ja nadala da će moj četvorotočkaš prezimiti u garaži i snega i belog dana neće videti. Na trošak za zamenu, morala sam da dodam i kupovinu jedne nove gume, jer sam izbegavala i na to da potrošim pare. Al' šta ćeš kad se mora. Nekoliko hiljada dinara izvadila sam iz novčanika, gledajući u stranu kao dete dok prima injekciju. Možda sam zaplakala. Malo.

Foto-ilustracija: Profimedia/Photononstop

Na tehničkom sam čekala 4 sata, da kada je konačno moj automobil stigao na red, ali vrlo brzo je završen zabrinutim pogledom zaposlenih koji su mi objasili da su mi kočnice katastrofa.

- Malo samo da se zaledi put, ti ćeš da se isklizaš i isprevrćeš. Mlad si vozač, i da mogu da te pustim, nema šanse.

Još jednom sam mašila novčanika da platim 3.000 za tehnički, ali sada u sebi kipeći uz maksimalni trud da ostanem ljubazna i zahvalim se za, u najmanju ruku, spasavanje mog života.

Problem je što sam se prethodnih godina navikla na drugačiji ishod i mada je prošlo nekoliko meseci od uvođenja nove procedure, uopšte nisam mogla suštinski poverujem da to menja bilo šta. Tačnije, ja sam svog ljubimca odvezla tri od sedam puta na registraciju.

Foto-Ilustracija: Profimedia, Tanjug/Sava Radovanović

Trećeg puta takođe je bio problem sa kočnicama, a opis radnika u servisu je bio identičan. Tada sam rešila, a tada se nije snimalo, da više ne idem ja jer to je za mnoge funkcionisalo ovako: otac je pozvao jednog drugara koji je neki majstor. Posle brzinskog čeprkanja po automobilu, odveze se sa drugim drugarom koji poznaje iste ljude koji su meni rekli da nisam prošla. Vraćaju se kući posle 20 minuta sa svim urednim papirima. Nikad očigledniji "preko veze" princip.

I ko zna koliko ih je istovetno prolazilo dosad. U još gorem stanju, na poznavanje ili sa nekim malim mitom. Svi smo krivi. I vozači i kontrolori.

A sada - sve se snima i sve se gleda, ne mogu više da prebacim na nekoga obavezu da mi auto proturi kroz prste zakona iako je on spolja gladac. Kada sam se oprostila od ugodne proslave praznika i većeg dela plate, shvatila sam da je odavno trebalo da bude ovako. "Oterala" sam kola kod majstora i sutra kada se sve sredi idem ispočetka da ih pregledaju.

Lakše je da znaš da si uradio sve da nikoga ne ubiješ i sam ne postaneš deo crne statistike, nego da uštediš za popravke.

VIDEO: Ovako izgleda tehnički pregled vozila

(R.M.)