Kovačevići ne idu na posao, ali svakog meseca zarade najmanje 1.200 evra (FOTO)

Za tročlanu porodicu Kovačević iz Crne Bare, kod Bogatića, rade pčele u 300 košnica. Nemaju drugih izvora prihoda i pristojno žive od prodaje meda, ali već na početku domaćin Dragorad razbija iluzuju da su u pčelarstvu slatki i med i pare.

Kao u svakom drugom poslu, tvrdi on, ne može da se zaradi bez prolivenog znoja, a u ovom je isto, ako ne i važnije - znanje.

Preporučujemo

- Zbog teškog života i beznađa mnogi, ne znajući gde da zarade neki dinar, opredele se za pčelarstvo i očekuju da će se brzo obogatiti. Kao pre nekoliko godina kada su lјudi čuli da se može zaraditi od malina, pa se onda maltene svi zaleteli da ih sade. Ne može to tako. U pčelarstvu je potrebno bar dvadeset godina ulaganja i učenja da bi se solidno zarađivalo - kaže Kovačević.

Mnogi misle da je pčelarstvo lak posao, ali greše; Foto: Telegraf

Kovačević je zadovolјan što od meda i drugih pčelinjih proizvoda njegovo domaćinstvo živi kao da svo troje primaju lepe plate. Dragorad nam je rekao da svako od njih zaradi jednu prosečnu platu u Srbiji što im je sasvim dovoljno za solidan život. Čak je i sin Nikola, iako je završio fakultet, umesto da potraži posao, odlučio da ostane u gazdinstvu i posveti se porodičnom biznisu. Godišnje proizvedu između pet i deset tona meda, tonu i po polena i oko hilјade matica i tri stotine rojeva pčela.

U pčelinjaku rade tokom cele godine, u sezoni vrcanja bez odmora i noću, a kratak "godišnji odmor" imaju samo zimi.

Sin Nikola iako je završio fakultet, radi u porodičnoj firmi; Foto: Telegraf

Srpski med, posebno bagremov, veoma je cenjen u Evropi i svetu. Osim u Nemačku, Norvešku, Veliku Britaniju, izvozi se u Japan i SAD.

Na svetskom tržištu nema dovolјno meda, pa Kovačević smatra da je velika šteta srpski pčelari osim subvencija prilikom nabavke košnica i opreme ne primaju podsticaje koje bi iskoristili da povećaju proizvodnju. Pozitivno je, kaže, što sve više lјudi gaji pčele i time "krpe" porodični budžet, ali je, navodi, možda poslednja prilika da država i lokane samouprave počnu više da pomažu pčelarima.

Dragorad je zadovoljan zaradom; Foto: Telegraf

- U Mačvi se godišnje proizvede oko sto tona meda, a moglo bi mnogo više. Godinama sam bio predsednik Udruženja pčelara i pokušavao da sa opštinom zajedno radimo na tome da od malih proizvođača napravimo velike i ozbilјne. Sve se završilo na obećanjima da će u budžetu biti obezbeđena podsticajna sredstva - kaže Kovačević.

Od meda bi, smatra on mogli još više da se zarađuje kada bi cene bile stabilnije, što je velika muka i povrtara i stočara. Otkuplјivači koji izvoze med ove godine su plaćali "bagrem" 3,7, a "suncokret" 1,8 evra, dok se na pijaci i kod kuće kilogram prodaje po 700 dinara.

VIDEO: Državni posao zamenili su neobičnim zanimanjem na selu

(D. Grujić)