Drugima delujete srećni i zadovoljni, a samo vi znate kako patite, pa svaki dan stavljate masku na lice: Koliko je opasna depresija sa osmehom?

Ovako: odrasla sam sa ocem agresivnim alkoholicarem i majkom koja je pred svetom glumila sveticu i dobrog roditelja, a na meni iskaljivala bes zbog svog lošeg izbora partnera i svojih problema sa mojim ocem. Ja sam bila kriva za sve, kako god okrenem. Morala sam da joj ugadjam i da radim kako ona hoće i misli da treba inače mi je svaki dan bio pakao. Morala sam i da mislim kao ona i opet nije valjalo. Najviše sam se plašila kad su oboje u kući u isto vreme, jer je tada bio nezamislivi pakao za mene! Kada su se razveli meni je svanulo, jer tada nisam morala da ih gledam kako se svađaju i biju i imala sam samo jednog roditelja koji me je maltretirao, i to pretežno psihički, povremeno i fizički. Majku. Rođenu majku! 😣 Bila sam odličan učenik, vukovac u ono vreme, Prva beogradska gimnazija, pristojna prema svima, fina, u društvu lepo raspoložena, glumila sreću. Niko nije imao pojma sta se desava u mom životu i u mojoj kući zaista! Depresija mi je konstatovana kada sam krenula na fakultet, negde u 19oj godini. Zbog toga što sam potražila stručnu pomoć jer nisam vise sama mogla da se nosim sa svojom psihom i sto je bila pozvana na razgovor kod mog psihijatra ne bi li mi nekako pomogla kao podrska, dobila sam od majke takve batine koje pamtim još i sada. Odlazila sam kod psihijatra i pila terapiju krišom od rođene majke. Izborila sam se! Završila sam fakultet, zaposlila se, udala se, rodila dvoje dece. Porodica mi je sve na svetu! Otac se nije pojavljivao dok se nije razboleo. Umro je posle duge i teške bolesti, o njemu sam brinula ja. Majka se takođe razbolela od karcinoma, imala 5 operacija, već 15 godina je vodim po onkologijama skoro svakodnevno. Ne, nije se promenila i dalje ima isti stav prema meni. Ja sam kriva cak i za njenu bolest. Ja sada imam 45 godina i naučila sam da živim sa tim. Depresija je podmukla, povremeno se pojavi, pa ode, pa opet dođe. Borim se! Trudim se da budem dobra majka svojoj deci i dobra žena svome mužu. Imam od svoje sadasnje porodice ljubav, poštovanje, sve! Ali eto, moj problem je nastao i vuče korene iz primarne porodice i vraća se povremeno, ali ja se uvek iznova izborim sa njim. Imam muža i sinove kojima sam potrebna i koje volim i koji me vole. Za sve ove godine nikada mi nije palo na pamet samoubistvo. Nikada! Ljudi, volite se, pružite ljubav i pažnju svojim bližnjima, svojoj deci, partnerima, roditeljima. I ako osetite problem borite se i sami, ali i uz stručnu pomoć, to vam je moj savet. Svi zaslužujemo da budemo srećni! Eto delić ove moje zivotne priče podelih sa Vama koje ne poznajem, i to na današnji dan. Ako sam nekoga smorila dužinom teksta, izvinjavam se, nije mi bila namera. Ako sam nekoga podstakla da razmisli ili da se bori, drago mi je. 😃💞 Srećan vam Božić svima! Mir Božji, Hristos se rodi!

Jel moze neko da mi pojasni sta je depresija? Sta osecaju depresivni ljudi naspram ostalih ljudi koji imaju more problema za koje nemaju resenje? Ovo nije prozivka vec me zanima da shvatim razliku izmedju depresije i svakodnevnog zivota koji je pun izazova.

Ja bolujem od depresije vec godinu dana i nosim masku. Smejem se a u dusi placem. Za moju depresiju nije kriva vlast vec neuzvracena ljubav.