Drugima delujete srećni i zadovoljni, a samo vi znate kako patite, pa svaki dan stavljate masku na lice: Koliko je opasna depresija sa osmehom?

  • 21

Iza sveg blještavila Nove godine i božićnih praznika, troškarenja na poklone, planiranja putovanja i odlaska na odmor stoji i sasvim druga, strana o kojoj se ne priča. Jer zašto bismo kvarili raspoloženje misleći o tome. Brojne studije su pokazale širok raspon razloga o kojima razmišljaju ljudi koji žele da sebi oduzmu život, ali su baš praznici vreme kada depresija, tuga i usamljenost uzmu pod svoje okrilje mnoge ljude. 

Postoje različiti oblici depresije. Ona ne utiče isto na svakoga. Kada pričamo o kliničkoj depresiji, to je najčešće neko po kom se vidi da nije dobro, da je zapušten, bezvoljan, da nema želje ni za čim. Ali, isto tako ljudi često za sebe govore da su depresivni, iako samo imaju neki težak period u životu ili se par dana osećaju loše, tužni su, kaže za Telegraf Slavica iz Centra "Srce", koji pruža emotivnu podršku osobama u krizi i bavi se prevencijom samoubistava.

Često ljudi kažu da su depresivni, a imaju samo teži period u životu, Foto: Pixabay.com

SPOLJA EMITUJEMO SREĆU, A UNUTRA PUSTOŠ

Ima ljudi koji i ne znaju da pate od depresije, posebno ako deluje da im uspeva da drže pod kontrolom svakodnevni život, iz dana u dan. Ne deluje moguće da neko može da se osmehuje i deluje vedro, a u isto vreme, da bude depresivan. Upravo ljudi koji se najviše iznenade kad shvate da boluju od nekog oblika depresije su oni koji pate od "depresije sa osmehom". Većina ljudi i nije čula za ovaj izraz. Definicija ove vrste depresije bi bila: drugima delujete srećno i bukvalno se osmehujete, dok unutra patite od simptoma depresije. Ova vrsta depresije često prođe "ispod radara". Oni koji imaju "depresiju sa osmehom" često ne veruju sopstvenim osećanjima i "odlažu" ih sa strane. Možda čak nisu ni svesni da su depresivni.

Ljudi koji imaju depresiju, u najvećem procentu imaju i suicidne misli. Ali, ljudi koji izvršavaju samoubistvo ne moraju biti nužno i depresivni.

Aleksandar Šibul, psiholog, kaže da je reč o američkom modelu ponašanja, a znači da imamo socijalnu interakciju i da smo tada fini i ljubazni prema svima i svima se osmehujemo. Kada smo sa bližnjima, sa njima nemamo masku i oni nas vide onakvima kakvi zapravo jesmo.

LAKŠI OBLICI DEPRESIJE MOGU DA SE ZAMASKIRAJU

Reč je o lakšim oblicima depresije, koji mogu da se zamaskiraju uljudnim ponašanjem i osmehom, ali kada je u pitanju duboka depresija, to se vidi i ne može da se sakrije nikakvim osmehom ni maskom.

Kada smo sami sa sobom, tada smo i najiskreniji, Foto: Shutterstock

MASKE DEPRESIVNIH SA OSMEHOM

Glavno obeležje "depresije sa osmehom" je tuga. Osmeh i spoljna fasada su samo odbrambeni mehanizam, pokušaj da se skriju prava osećanja. Drugi uobičajeni simptomi su osećanja straha, anksioznosti, besa, umora, beznadežnosti, očaja... Neko može da ima samo jedan ili sve ove simptome. Drugi način na koji može da se razmišlja o "depresiji sa osmehom" je i da zamislimo da onaj koji je ima nosi masku. Ovi ljudi ne daju ni najmanji nagoveštaj svojih problema spoljnom svetu. Imaju posao, održavaju domačinstvo, bave se sportom i imaju društveni život. S maskom često sve deluje čak i savršeno. Ljudi koji pate od ovog oblika depresije često sprovedu u delo svoje misli o samoubistvu, za razliku od onih koji pate od mnogo jačih oblika depresije. Takvi ljudi često nemaju energije da sprovedu svoje misli u delo.

SPOLJA GLADAC...

Prema rečima Aleksandre Janković, psihologa, depresija ima vrlo različite forme:

- Ali posebno ako ona nije psihotična, događa se da se ljudi u stvari brane od toga da ih drugi prepoznaju kao depresivne tako što imaju osmeh koji bi trebalo da okolinu uveri da je reč o osobi koja je normalnog stanja, vedra i raspoložena. A na neki način, čovek koji ima tu vrstu odbrane, pokušava i sam sebe da izvede iz depresivnog stanja u kom se nalazi, ali je to, naravno, neuspešno. Zapravo je reč o jednom odbrambenom manevru i pokušaju da stvari bar spolja izgledaju lepše, to je ono "spolja gladac, iznutra jadac" - objašnjava Aleksandra Janković.

Ljude koji se ubiju najčešće u životu drži osećaj za porodicu odnosno oni odlažu samoubistvo upravo zbog porodice, zbog onih ljudi koji ostaju.

Okruženi ljudima, a kao da smo sami na svetu, Foto: Pixabay.com

- Ali u jednom trenutku ta patnja postane prevelika i jednostavno odlučuju da će porodici biti lakše ako njih ne bude bilo takvih kakvi će se patiti i da oni ne mogu više da žive na taj način, a da će njihova porodica svakako nastaviti da žive i da se oni nadaju da će im porodica oprostiti - kaže Slavica iz Centra "Srce".

NAJGORI TRENUTAK U ŽIVOTU, KOJI TRAJE I TRAJE I TRAJE...

- Mi stalno razmišljamo o samoubistvu kao o nekom sebičnom činu, da osoba ne razmišlja o drugim ljudima, ali ne razmišljamo kako je bilo toj osobi, zato što generalno, niko ne želi da umre, jednostavno ljudi više ne mogu da izdrže život kao takav, jer im je suviše teško. Ako zamislite najgori trenutak u svom životu i zamislite da taj trenutak traje i traje i traje svaki dan i da vam izgleda da se neće nikada završiti, e, tako tim ljudima izgleda život - zaključuje Slavica.

Ali, pomoći ima. Ako već ne potražite stručnu pomoć, odaberite bar jednu blisku osobu iz okruženja i neka vam postane praksa da pričate o onome što osećate. Ne smete da osećate brigu da ćete nekome biti teret.

VIDEO/Zaspao je za volanom i ubio nekog, a nije znao da ima bolest zbog koje nevini ljudi postaju ubice

(J.Vučić/j.vucic@telegraf.rs)

Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Cure

    7. januar 2019 | 20:52

    Pola Srbije je u depresiji ali realno..

  • Ja

    7. januar 2019 | 23:59

    Ovako: odrasla sam sa ocem agresivnim alkoholicarem i majkom koja je pred svetom glumila sveticu i dobrog roditelja, a na meni iskaljivala bes zbog svog lošeg izbora partnera i svojih problema sa mojim ocem. Ja sam bila kriva za sve, kako god okrenem. Morala sam da joj ugadjam i da radim kako ona hoće i misli da treba inače mi je svaki dan bio pakao. Morala sam i da mislim kao ona i opet nije valjalo. Najviše sam se plašila kad su oboje u kući u isto vreme, jer je tada bio nezamislivi pakao za mene! Kada su se razveli meni je svanulo, jer tada nisam morala da ih gledam kako se svađaju i biju i imala sam samo jednog roditelja koji me je maltretirao, i to pretežno psihički, povremeno i fizički. Majku. Rođenu majku! 😣 Bila sam odličan učenik, vukovac u ono vreme, Prva beogradska gimnazija, pristojna prema svima, fina, u društvu lepo raspoložena, glumila sreću. Niko nije imao pojma sta se desava u mom životu i u mojoj kući zaista! Depresija mi je konstatovana kada sam krenula na fakultet, negde u 19oj godini. Zbog toga što sam potražila stručnu pomoć jer nisam vise sama mogla da se nosim sa svojom psihom i sto je bila pozvana na razgovor kod mog psihijatra ne bi li mi nekako pomogla kao podrska, dobila sam od majke takve batine koje pamtim još i sada. Odlazila sam kod psihijatra i pila terapiju krišom od rođene majke. Izborila sam se! Završila sam fakultet, zaposlila se, udala se, rodila dvoje dece. Porodica mi je sve na svetu! Otac se nije pojavljivao dok se nije razboleo. Umro je posle duge i teške bolesti, o njemu sam brinula ja. Majka se takođe razbolela od karcinoma, imala 5 operacija, već 15 godina je vodim po onkologijama skoro svakodnevno. Ne, nije se promenila i dalje ima isti stav prema meni. Ja sam kriva cak i za njenu bolest. Ja sada imam 45 godina i naučila sam da živim sa tim. Depresija je podmukla, povremeno se pojavi, pa ode, pa opet dođe. Borim se! Trudim se da budem dobra majka svojoj deci i dobra žena svome mužu. Imam od svoje sadasnje porodice ljubav, poštovanje, sve! Ali eto, moj problem je nastao i vuče korene iz primarne porodice i vraća se povremeno, ali ja se uvek iznova izborim sa njim. Imam muža i sinove kojima sam potrebna i koje volim i koji me vole. Za sve ove godine nikada mi nije palo na pamet samoubistvo. Nikada! Ljudi, volite se, pružite ljubav i pažnju svojim bližnjima, svojoj deci, partnerima, roditeljima. I ako osetite problem borite se i sami, ali i uz stručnu pomoć, to vam je moj savet. Svi zaslužujemo da budemo srećni! Eto delić ove moje zivotne priče podelih sa Vama koje ne poznajem, i to na današnji dan. Ako sam nekoga smorila dužinom teksta, izvinjavam se, nije mi bila namera. Ako sam nekoga podstakla da razmisli ili da se bori, drago mi je. 😃💞 Srećan vam Božić svima! Mir Božji, Hristos se rodi!

  • Весна

    7. januar 2019 | 20:31

    Без Бога живот је празан, душа тужна а срце хладно. Зато храбро са Богом у све победе и радости

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA