Ispovest Tamare kojoj je presađeno srce devojčice preminule od ekstazija: U meni jača ovo divno srculence. Znaj, anđele moj, čuvam ga

Devojčica Sofija S. (15) iz Aranđelovca preminula je nakon što je uzela ekstazi na jednoj kućnoj žurci, ali je njeno srce nastavilo da živi - u drugim grudima. Tamara Dobričić, majka troje dece, na transplantaciju je čekala od 2002. godine.

Kako su Sofijini roditelji dali pristanak za transplantaciju organa, u Tamarinim grudima zakucalo je srce nesrećno preminule devojčice. Kada je saznala ko joj je spasao život, Tamara je napisala potresan status na svom Fejsbuk profilu.

Preporučujemo

Status vam prenosimo u celosti:

"U momentima kao što je ovaj, ne postoje reči... Te večeri iz emisije saznajem čije srce produžava moj život. Tuga neizmerna u jednom domu, maltene u komšiluku, s druge strane neizmerna sreća u drugoj kući. Aranđelovac, samo tu se ovakva čuda dešavaju... Kako iskazati zahvalnost porodici donora? Kako se poneti da bi ostao čovek? U meni jača ovo divno srculence. Znaj, anđele moj, čuvam ga. Uvek ću ga čuvati...

Moji zdravstveni problemi počeli su još 2002. godine. Tri godine kasnije, konstatovan mi je miokarditis, ozbiljno oboljenje srca, i bilo mi je dobro do pre četiri godine, a onda opet problemi. Godine 2015. su mi ugradili dva pejsmejkera, ali mi se stanje stalno pogoršavalo, i početkom ove godine sam stavljena na listu za transplantaciju. Prošlog meseca mi se stanje znatno slošilo. Kraj. Znala sam da mi se bliži kraj.

Foto: Facbook/Sofija Siljanoski, Profimedia/Alamy

Završila sam u bolnici, u Urgentnom centru, a onda na Odeljenju za transplantaciju. I onda 6. novembra dolaze doktorke u moju sobu i kažu da postoji mogućnost da u toku večeri dobijem srce. Nisam verovala u to jer je i ranije bilo nekoliko najava, poziva, čekanja, ali ništa... Uveče, oko 19 sati, sve je počelo. Ušao je doktor i skinuo mi pejsmejker. Znala sam da je to početak transplantacije. Uspavali su me i tu noć su me operisali. Sutradan sam se probudila s novim srcem. Posle 11 dana saznala sam čije sam srce dobila.

To nije bilo lako saznati. Mi smo Aranđelovčani, svi se znamo. Ja tu porodicu poznajem. Kod njih smo u radnji kupovali nameštaj. I nju sam videla nekoliko puta. Uvek radosno dete, veselo. Ona nije bila narkoman, nije se drogirala. Tu noć ju je dečja radoznalost odvela u smrt, nažalost. To je jedino čega se i ja bojim za svoje troje dece.

Ja sam još u bolnici i biću ovde bar naredne dve nedelje. Posle toga ću biti kod kuće, ali još mesec dana bez kontakta s drugima zbog virusa. Imam želju da odem kod njih, ali se istovremeno plašim jer možda ne bi trebalo. Osećanja su mi toliko pomešana da ću odluku o susretu prepustiti njenoj porodici. Neka oni odluče. Meni je teško, a ne mogu zamisliti kako je tek njima. Ja sam njima zahvalna što su odlučili da budu donori. Znate, ovde u bolnici ljudi umiru svaki dan čekajući na organe. I to je veoma teško. Svima je teško, nama pacijentima, doktorima, medicinskim sestrama.

Mogu samo da poručim roditeljima da svoju decu vaspitavaju onako kako su nas vaspitavali naši roditelji. Držite ih pod kontrolom jer se strašne stvari dešavaju na ulici."

VIDEO: Čudo iz blizine: Ovako je izgledala transplantacije rožnjače kod malog Aleksandra starog samo deset dana:

(Telegraf.rs)