Srbi jedu na groblju, a to je običaj jedinstven u svetu i ima jako važno značenje
Iako je sahrana bliske osobe verovatno najtužniji događaj u čovekovom životu, sam čin opraštanja od preminulog često bude u drugom planu zbog sprovođenja raznih narodnih običaja. Jedan od tih običaja podrazumeva spremanje hrane i pića, koju ožalošćeni ostave pokojniku na grobu, a zatim oni sami jedu.
Apetit se već na prvu loptu ne uklapa u koncept ožalošćenosti, pa nas je zanimalo otkud taj (pomalo morbidan) običaj u našem narodu. Etnolog Vesna Marjanović za "Blic" je dala odgovor na ovo pitanje.
Prema njenim rečima, hrana na groblju je određeni način da se komunicira sa mrtvima, a običaj je utemeljen u staroslovenskoj tradiciji. Marjanović ističe da je veza živih i mrtvih naglašena pre svega na Zadušnice.
– U srpskoj tradicionalnoj kulturi, zadušnice su uvek bile bitne jer su tada živi i njihovi pokojnici ostvarivali posebnu komunikaciju. Hrana koja se tada „deli“ za duše pokojnika i svih preminulih srodnika predstavlja vrstu komunikacije sa umrlima – objašnjava Vesna Marjanović.
Groblje odvajkada važi za sveti prostor gde borave duše predaka i pokojnika, kao i mesto gde se komunikacija sa njima i ostvaruje. To se događa uoči svih zadušnica u toku godine.
– U srpskoj kulturi je jedenje na groblju ostalo kao važan deo obredne prakse iz zagrobnih kultova, čiji su koreni veoma duboki i vezuju se za prehrišćanski period – objašnjava etnolog za "Blic".
Ono što je za naše pretke, stare Slovene, takođe karakteristično su trizne - posebne svečanosti, tj. gozbe posvećene precima.
– Inače, hrana koja se na groblje iznosi za „deljenje“, prema verovanju „ide“ pokojnicima pa je ona i raznovrsna i bogata. Kako se hrana postavlja na grobove, ugošćavaju se i slučajni prolaznici i sirotinja – kaže Marjanović.
Neretka je pojava da ožalošćeni ostave upaljene cigarete na grobovima. Na taj način, oni žele da “ugode” pokojniku koji tokom života bio strastveni pušač.
U našem narodu postoji i običaj da se nakon sahrane ili pomena odlazi u kuću najbližeg rođaka preminulog, gde goste takođe čeka ručak.
Međutim, sve popularnija praksa je da se ožalošćeni okupe u restoranu nadomak groblja, pa od ovog običaja komunikacije sa mrtvima imaju koristi i ugostitelji.
Takođe, ostavljanje hrane na grobnim mestima ili bilo gde drugde na groblju, na većini grobalja je zabranjeno. Iz JKP “Pogrebne usluge” kažu da je to pravilo uvedeno isključivo iz higijenskih i sanitarnih potreba. Tako da, ukoliko želite da poštujete običaje, neophodno je i da pre polaska kući pokupite sve za sobom, jer kazne za ostavljanje hrane na groblju dostižu i 10.000 dinara.
(Telegraf.rs)
Video: Šest lekara povratnika od danas obogaćuje zdravstveni sistem Srbije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Lena
Neka radi ko kako zeli, ali ja tamo niti jedem, niti mislim da iznosim hranu. Samo sveca i cvece.
Podelite komentar
Tina
Pa nije jedinstven. To rade i razna plemena. Na Novoj Gvineji postoji pleme koje jede svoje mrtve. A u Gani ima pleme koji svake godine na zadusnice iskopavaju svoje mrtve i plesu sa kosturima. Eto novih ideja.
Podelite komentar
Draxa
Malo morbidno bili smo na discaveriju zbog tog obicaja. Ko li to izmisli
Podelite komentar