Tinejdžeri brkaju ćirilicu i latinicu, ne znaju tablicu množenja, ni koliko je -2+5: Da li treba spustiti kriterijume u školama? (ANKETA)

Da u Srbiji ima nadarene, pametne i obrazovane dece niko ne spori. Ali to je samo jedna strana medalje. S druge strane je sve više onih koji upišu srednju školu a da brkaju ćirilicu i latinicu, ne znaju tablicu množenja, pa čak ni sabiranje i oduzimanje većih brojeva.

Milorad Antić, nastavnik i predsednik Foruma srednjih stručnih škola, ostao je u šoku kada jedan njegov đak, srednjoškolac, nije znao da izračuna koliko je minus dva plus pet.

Preporučujemo

- Dođu u srednju školu a da ne barataju ni osnovnim matematičkim operacijama. U srednjim stručnim školama je mnogo đaka koji ne znaju celu tablicu množenja. A to su sve dobri učenici, sa jakim vrlo dobrim ili čak odličnim uspehom - priča Antić za Telegraf.

Kriterijumi su se toliko spustili da dvojku, kaže, može da dobije svako ko iole raspoznaje gradivo. Slična je situacija i sa bežanjem sa časova. Čak i sa stotinu neopravdanih, učenici neometano prelaze u sledeći razred.

- Deo problema leži u tome što se učenje i dalje svodi na klasično bubanje. Drugi deo problema je u udžbenicima koji su đacima monotoni. U eri interneta i novih tehnologija, čitanje knjige je misaona imenica. Danas je mnogo teže naterati đake da čitaju i da se udube u ono što pročitaju - priča Antić.

Foto: Pixabay/Pexels

Ipak, ne kaže se za džabe da riba smrdi od glave, pa bi tako, smatra on, reformu trebalo sprovesti od osnovne škole.

- Radne navike se stiču od prvog do četvrtog razreda. Nije suština da deca imaju sve petice, već da znanjem stiču ocene - dodaje naš sagovornik.

O kriterijumima je nedavno govorio i ministar prosvete kada je ozloglašenoj profesorki Geografskog fakulteta poručio da mora da ih spusti. Iako pak u ovom slučaju problem nije u kriterijumima, činjenica je da novije generacije srednjoškolaca sa sve slabijim znanjem počinju da studiraju.

- Programi su obimniji, a rezultati slabiji. Deca danas u osnovnim školama provode i po 10 sati, imaju neverovatan tempo, a opet izlaze sa lošijim znanjem nego starije generacije. Opterećeni su nepotrebnim podacima, a funkcionalno su nepismeni - smatra prof. dr Branko Kovačević, predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu.

Bez obzira na sve, spuštanje kriterijuma nikako nije rešenje, izričit je on.

- Treba da se držimo visokih kriterijuma. Naravno, ako je prolaznost na ispitu kod nekog profesora manja od 20 odsto, onda je problem u profesoru, ali na nama je da studente učimo i ocenjujemo prema visokim kriterijumima ako hoćemo da stvorimo prave stručnjake - zaključuje Kovačević.

VIDEO: Osnovne škole u Finskoj samo spolja liče na one u Srbiji

(M. Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)