9,55 je bio Lazarov prosek, a zbog para nije uspeo da završi Medicinski fakultet: Potpuna neznanka je povukla nerealni potez (FOTO)

Tako se ponekad "poklope kockice", kao u inat. Novac je, nažalost, postao neophodan, a neretko ljudima zafali baš kada je u životu prelomni trenutak. Lazar Stevanović (23) iz Bora dugo sanja o poslu anesteziologa u operacionoj sali i stremi ka cilju, ali ne trči pod istim uslovima kao drugi studenti. Njegov veliki trud i želju prepoznali su čak i potpuni neznanci i, koliko su mogli, pomogli su.

- U srednjoj medicinskoj školi želeo sam na fakultet, ali zbog situacije da samo mama ima primanja, nisam mogao na studije medicine, već sam upisao Visoku medicinsku školu strukovnih studija u Ćupriji - priča Lazar.

Preporučujemo

Okušao se prvobitno kao student Fakulteta bezbednosti u Beogradu, ali, takođe zbog finansija morao je da se ispiše.

- Morao sam u neku bližu školu. Manji grad, manji troškovi - kratko objašnjava.

Foto: Privatna arhiva

Ljubav prema struci vodila ga je sve vreme da nauči što više i van knjige, pa je u biografiju upisao šest naučno-istraživačkih radova, razmenu u Švajcarkoj, kongrese, seminare i rad kao asistent na četiri predmeta. Visoku školu završio je sa prosekom 9,55.

Kao i mnogi mladi iskusio je nefer deo života. Zbog finansija, može se reći da deo njegove generacije trči na fensi stazi, a on i deca u sličnim problemima trče oko stadiona.

I nikog ne treba zbog toga da bude sramota. Kada završe, diplome će biti nikad slađeg "ukusa".

U planu mu je da, sa malim zakašnjenjem, upiše Medicinski fakultet ispočetka i stigne do pozicije anesteziologa, posla iz snova. Planira i da se bolje organizuje i obezbedi finansijskim nekim dodatnim poslom koji može da uskladi sa studentskim obavezama. A sa dosadašnjim i dodatnim iskustvom, diplomom i praksama, sigurno je da će biti u prednosti u sledećoj studentskoj generaciji.

Dok se planovi kuju nastavlja da radi na sebi, a podršku je dobio od potpune neznanke.

Foto: Privatna arhiva

- Želeo sam preko jedne studentske organizacije da odem na usavršavanje u Egipat. Radiću u operacionoj sali, na trijažnom odeljenju. Posle objave na društvenim mrežama žene koja je želela da mi pomogne, javila se gospođa Sandra, koju nisam poznavao. Upoznali smo se, rekao sam joj kako sam došao do prakse, rekao buduće planove. Na sve to je rekla da je presrećna da može pomogne nekom ko ne prestaje da uči, naročito u medicini. Beskrajno sam joj zahvalan.

Kupila je kartu do Egipta, kupila je i budućnost, jedan je od zaključaka.

(M.Ro.)