Nemci vraćaju 2.000 Srba godišnje koji hoće da okušaju sreću kod njih: Odbiju ih za azil, pa pošalju nazad

Građani Srbije azil najčešće traže u nemačkoj pokrajini Bavarska, jer je u toj pokrajini socijalna podrška i dalje najača.

Svake godine po sporazumu o readmisiji iz Nemačku bude vraćeno od 1.500 do 2.000 naših građana kojima je odbijen zahtev za azil.

Preporučujemo

Među povratnicima najviše je Roma, ali i građana najsiromašnijih opština u Srbiji.

Pomoćnik komesara za izbeglice Ivan Gerginov kaže da je najviše povratnika po Sporazumu o readmisiji bilo 2008. , 2009. i 2010. godine, kada je godišnje vraćano i do 6.000 građana Srbije.

- Sada je taj broj manje između 1.500 do 2.000 godišnje. Povratnici su uglavnom iz Nemačke, oko 95 odsto, i to iz pokrajine Bavarske. Ima ih najviše u oblastima u kojima je socijalna podrška najjača, a to je Bavarska koja ima ogromnu potrebu za radnom snagom - rekao je Gerginov.

On je, nakon konferencije "RE:TURN Serbia" posvećene reintegraciji povratnika po Sporazumu o readmisiji, rekao da se kroz brojne programe nastoji da reši njihovo stambeno pitanje i porodice ekonomski osnaže.

Godišnje vrate 2.000 ljudi različitih profila i profesija; Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

- Od 2014. do 2018. godine plasirali smo lokanim samoupravama sedam miliona dinara, a u ovoj godini 20 miliona u sedam lokanih samouprava. Ta se sredstva troše na otkup seoskih domaćinstava, otkup paketa građevinskog materijala, na izgradnju montažnih kuća i ekonomska osnaživanja - naglasio je Gerginov.

Među povratnicima je i Emiliano Pavković iz Bojnika koji je sa porodicom otišao u Nemačku 2010. godine u potrazi za boljim životom i tamo zatražio azil. Međutim, 2016. godine odbijen je njihov zahtev i morali su da se vrate u Srbiju.

- Tada sam izgubio svaku nadu za boljim životom, jer moj cilj je bio da završim konzervatorijum muzike, pošto sviram harmoniku - rekao je Emilijano za Tanjug.

Povratak u Srbiju doneo je i nove probleme, jer porodica nije znala kako da nastavi dalje. Uz pomoć projekta Nemačke razvojne saradnje završio je obuku za digitalni marketing.

Dobio je podršku i opremu za pokretanje biznisa, tako da je u avgustu 2018. godine otvorio firmu koja se bavi digitalnim marketingom.

Mnogi su očajni nakon povratka; Foto: Tanjug/Dušan Mitić, A. Nalbantjan

Regionalni menadžer za Zapadni Balkan nemačke organizacije za regionalnu saradnju GIZ Aleksander Seidl kaže da je zadatak te organizacije da pruži podršku povratnicima da se brže i bolje integrišu u društvo.

- Savetujemo ljudima još dok su u Srbiji da azil nije dobar način da odu u Nemačku i da je bolje da iskoriste regularne mogućnosti koje postoje - kaže Seidl i dodaje da je da je ponosan štzo je napravljen dobar rezultat i što je smanjen broj ljudi iz Srbije koji traže azil.

- Kroz naš program prošlo je oko 150 osoba kojima smo pomogli da osnuju sopstveno preduzeće ili pokrenu neki posao da bi od toga živeli - istakao je on.

Predstavnica Nacionalne službe za zapošljavanje Neda Milanović kaže da NSZ ima posebne mere aktivne politike za zapošljavanje teže zaposlivih kategorija, a da tu spadaju i povratnici.

- Među teško zapošljivim kategorijama spadaju i osobe koje su povratnici po Sporazumu o readmisiji. Široka je lepeza programa i mera koje se preduzimaju. Daju se subvencuije poslodavcima koji zapošljavaju te kategorije, postoje programi obrazovanja i obuke - istakla je ona.

(Telegraf.rs/Tanjug)