Kikinđani u panici: Ne znaju šta će sa lisicama koje šetaju ulicama usred dana

U Kikindi i okolini priča o lisicama nije novost. Pre dve godine, oko njih se podigla velika prašina jer su bile sveprisutne na ulicama, u dvorištima i kokošinjcima, a odgovornost nije preuzeo niko, jer naše zakonodavstvo nije predvidelo nadležnost nad divljim životinjama u naseljenim mestima. Jednostavno rečeno, ne možeš joj ništa.

Iako do sada nikoga nisu napale, u gradu na severu Banata nikako ne mogu da se naviknu na ove lukave zverke koje komotno šetaju ulicama usred bela dana.

Preporučujemo

Pogrešno je mišljenje da lisice migriraju u naseljena mesta samo zimi, jer ih ima tokom cele godine, čak i leti. Bojan Stajić (28) iz Kikinde, radnik carinskog terminala nadomak železničke stanice, gotovo svakodnevno viđa lisicu u okviru poslovnog okruženja, ali i šire. On smatra da prisutnost lisica nije nimalo naivna, jer se u okolnim naseljima nalaze dečja igrališta.

- Kad sam je na proleće prvi put video, bila je mala, a sad je mnogo porasla. Negde se hrani ili ima svoje sklonište. Viđao sam ovde i fazane i zečeve, ali lisicu prvi put - u čudu priča sagovornik za "Alo" i dodaje da se lisica slobodno šeta po terminalu i okolnim ulicama udaljenim tri kilometra od njegovog posla.

Lisice u naseljena mesta dolaze u potrazi za hranom; Foto: Goran Anastasovski/Nova Makedonija

- Ona nikoga ne dira, prođe tražeći hranu i odlazi dalje. Mnogi u okolini drže živinu, imaju kokošinjce, pa nisam hteo da reagujem, jer su ljudi zvali razne službe misleći da su one nadležne, ali je sve bilo bezuspešno. Niko nije reagovao. Ipak, neke mere moraju da postoje. Nije lisica domaća životinja da šeta slobodno ulicama. Može da prođe neko dete i da ga ujede. Ne znamo da li je besna ili nije - zabrinut je Stajić.

Lovcima je, međutim, zabranjen odstrel unutar naseljenog mesta, osim u slučaju ako je divljač udaljena 200 metara od njega, a i tada se ne sme loviti puškom okrenutom prema naselju.

- Ostaje nam jedino mogućnost da lisicu uhvatimo pomoću zamki ili pasa, kako nam MUP dozvoljava, ali to je veoma teško zbog bezbednosti stanovništva, naročito dece - objasnio je za "Alo" predsednik Lovačkog udruženja "Iđoš" Veselin Veselinov, inače radnik Zoohigijene JP "Kikinda".

- Građani nam se često obraćaju za pomoć, ali je Zoohigijena u resornom ministarstvu registrovana kao Prihvatlište za pse i mačke lutalice i tu se završava naša nadležnost - objasnio je Veselinov.

Građani se plaše za svoju i bezbednost dece; Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

Ono što je jedino moguće i dozvoljeno jeste suživot s tom životinjskom vrstom, a kako napominju institucije i prijatelji životinja, ulazak lisica u grad govori nam da su im staništa ugrožena, da nemaju dovoljno hrane zbog nedostatka glodara koji su njihov prvi i najvažniji izvor preživljavanja i da u naseljenim mestima i gradovima postoje izvori hrane za njih.

Međutim, ne kaže se uzalud "lukav kao lisica", pa se građanima preporučuje da budu bar upola mudri kao lija i preduzmu potrebne mere, ograde kokošinjce, imaju budno oko i dobar sistem za teranje lisica iz dvorišta, kao i da voze propisnom brzinom i tako umanje mogućnost sudara s tom zverkom.

NEMA ZARAZE

Kako bi se smanjila neposredna opasnost od bolesnih ili besnih lisica, republička Uprava za veterinu redovno šalje lovačkim udruženjima uputstvo o odstrelu lisica unutar lovišta. Lovci su dužni da ulovljene lisice predaju na uvid Veterinarskom specijalističkom institutu da se utvrdi jesu li bolesne ili ne.

- Ako su zaražene, ili su preterano mirne ili preterano agresivne, a to se može utvrditi samo laboratorijskom analizom. Lovačka udruženja po terenima redovno bacaju specijalni mamac za lisice koji u sebi ima vakcinu protiv besnila i bojader koji im boji zube. Na taj način se zna da li su konzumirale vakcinu ili ne - navodi Veselinov i dodaje da je poslednji slučaj besnila kod domaće životinje u Kikindi zabeležen 2009.

(Telegraf.rs/Alo)