Ženu je pozvala prinudna upravnica i tražila joj pare: Brzo su obe shvatile da je greška, ali jedna stvar ostaje večita misterija

Nedavno je prinudni upravnik iz Šapca, koji je postavljen za 21 neregistrovanu stambene zajednice u opštini Bogatić pokucao na vrata Živomira i Radmile Drezgić u selu Dublju kod Bogatića i rekao da će ubuduće "upravljati" njihovom porodičnom kućom! Očigledna greška, zbog kućnog broja u rešenju o postavljenju prinudog upavnika, ispravljena je posle razgovora sa domaćinima.

Prinudna upravnica B.V. iz Novog Sada, međutim, nije pobrkala kućni broj, već dva grada - Novi Sad i Šabac. Ona upravlja stambenom zgradom u Ulici Laze Lazarevića 9 u Novom Sadu, a SMS porukama i telefonom o obavezama koje kao stanar ima obavestila je Milicu Alanović čiji je stan na istoj adresi i na istom broju, ali u - Šapcu!

Preporučujemo

Ni upravnici, a ni Milici nije jasno kako. Nesporazum je razrešen posle dva telefonska razgovora, ali za Milicu, koja je diplomirani pravnik, ova greška nije, kako sama priznaje ni malo bezazlena.

Ona se zbog svega veoma potresla. Neosporno je da je ona vlasnik stana u istoj ulici i na istom broju kao u Novom Sadu, ali se zabrinula zbog moguće zloupotrebe ličnih podataka što danas nije redak slučaj.

- U septembru mi je na telefon stigla SMS poruka o održavanju sastanka stanara stambene zgrade u Ulici Laze Lazarevića 9, a koja je poslata sa telefonskog broja prinudne upravnice. Odgovorila sam porukom da nisam u mogućnosti da prisustvujem i na tome se završilo. Juče je usledio telefonski poziv. Prinudna upravnica me obaveštava da treba da se počne sa uplatom 4.000 dinara u narednih 13 meseci za sanaciju krova na zgradi. Moj stan je zaista pod krovom i to mi ništa nije bilo sumnjivo. Odgovorila sam da ne mogu to da plaćam, na šta je ona rekla da ću morati ako većina stanara tako odluči. Tražila je da joj pošaljem mejl adresu zbog daljeg kontakta, što sam i učinila - priča MIlica.

Došlo je do zamene gradova koji imaju identičnu ulicu i broj zgrade, ali odakle im broj žene? Foto: Wikimedia/Ванилица

Posle sat vremena upravnica je ponovo pozvala. Ovaj put da kaže kako Milicu ne može da pronađe na spisku stanara, ispitivala ju je o tome od koga je kupila stan, da li ga je prevela i uknjižila.

- Onda me pitala na čije ime glasi račun za objedinjenu naplatu komunalnih usluga, da li sam promenila ime na računima od kako sam kupila stan. Presekla sam se kada me posavetovala da pozovem stanarku da bih je pitala na čije ime stižu računi. Stan sam stvarno izdala i nije mi bio sumnjiv taj deo oko stanarke, ali sam se pitala kako to zna. Kada me upitala o troškovima gasa, odgovorila sam da ne plaćam gas. Au, vi ste u ozbiljnom problemu! A Elektrovojvodina?, bio je sledeće pitanje. Zbunila sam se: kako Elektrovojvodina, valjda EPS? Na to je ona rekla da zna da je EPS, ali u Novom Sadu je Elektrovojvodina. Upitala sam je kako je ona iz Novog Sada upravnik zgrade u Šapcu i tada se razjasnilo da je upravnica sve vreme mislila na stan u Novom Sadu, na istoj adresi kao što je moj u Šapcu - nastavlja Milica.

Poslednje pitanje sada zbunjene i prinudne upravnice je bilo:

- A otkuda meni Vaš broj?

- Pa to bih ja trebalo da Vas pitam - odgovorila joj je Milica.

Razgovor se završio sa "Eto, bar smo se telefonom sprijateljile".

- Sve me, iskreno, izvelo iz takta, oduzelo dosta vremena, ali malo i uplašilo. Nateralo me je da samoj sebi postavim pitanje u kojim se sve bazama podataka nalaze naši lični podaci, kome su i kojim kanalima postaju dostupni. Da li jednostvno "cure" ili ih neko ustupa nekome da ih koristi bez našeg znanja? U ovom slučaju se sve poklopilo, pa se nadam da je sve ipak samo neverovatna slučajnost - dodala je Milica na kraju.

(D. Grujić)