On je zver u krevetu i baš zato niko sa njim ne sme da spava: Koleginica je legla pored njega, a mi smo ih snimali cele noći (FOTO) (VIDEO)

Ukoliko osoba sa kojom delite spavate hrče, nemojte da kupujete čepove za uši ili da se okrećete na drugu stranu: slušajući njeno hrkanje, možete joj spasiti život.

Preporučujemo

Kada je kolega, koji sebe naziva „prerijskim hrkačem“ pričao svoje dogodovštine iz postelje, svi smo se u redakciji smejali. A, kako da se ne nasmejete kad vam neko ispriča da je tokom letovanja u luksuznom hotelu u Egiptu, pogledom na piramide, morao da spava na podu u kupatilu, jer previše hrče? Ili, da se dešava da oni koji prespavaju s njim uplaše se i preplaču celu noć? Naravno, nismo znali da se iza njegovog hrkanja, koje para uši, krije veoma opaka bolest.

Kolega je bio "zver" u krevetu Foto: Telegraf.rs

- Spavao sam na terasi, stavljao sam ivicu peškira u usta da prigušim hrkanje. Iznajmio sam sobu više znajući da pored mene ne može da se dočeka jutro. I letovanje mi dođe skuplje, jer moram da platim veći apartman, a i naći nekog s kim ću na more - kaže kolega koji je podelio svoje iskustvo s ovom bolešću.

- Svi mi se smeju kad im pričam dogodovštine, ali onda na odmoru sledi pakao - i za njih i za mene. Plakanje, strah dok me gledaju kako ričem kao zver, kad se borim za vazduh. Ne bih ni znao da mi se to dešava da mi oni to ne kažu. Ja mislim da spavam, ali ustvari nikako se ne naspavam - priča kolega.

Koliko je ovo opaka bolest, pokušali smo da saznamo u bolnici u Beogradu u kojoj se ovo stanje dijagnostikuje.

Dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog Foto: Telegraf

- Ukoliko tokom spavanja kod osobe dolazi do prekida disanja, onda govorimo o bolesti koja se zove „slip apneja“. Iako pacijenti koji se ovde leče zvuče kao da hrču, oni se zapravo bore da udahnu vazduh, a najčešće ni ne dišu. Upravo zato većina ljudi u Srbiji ne zna da boluje od ove bolesti, već su ubeđeni da samo glasno hrču. Ipak, podaci govore da je svaka deseta osoba u Srbiji potencijalni oboleli - kaže pneumoftiziolog, prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević.

Kolega “hrkač” želeo je da proveri da li je ova bolest u njegovom slučaju uzela maha.

Pacijentima je uglavnom sužen prostor u grlu za disanje Foto: Telegraf

- Da bismo to ustanovili, večeras ćete prespavati na klinici, kako bismo ujutru mogli sa sigurnošču da utvrdimo u kom stadijumu je vaša „slip apneja“. Nosićete aparat kojim se radi njena dijagnostika i koji snima ceo proces sna. Na njega se kači sonda, koja ide pacijentu u nos i koja služi da se registruje svaki disajni pokret, kao i hrkanje. Isto tako registruju se i prekidi disanja, ukoliko do njih dođe - objašnjava doktorka, ukazujući da su najčešće supruge te koje primete da nešto sa njihovim muževima nije u redu.

Nakon tih reči odlučili smo da sprovedemo do sada neviđeni eksperiment i otkrijemo kroz šta to partneri onih koji se bore sa "slip apnejom" moraju da prolaze svake noći. Koliko je naša novinarka uspela da izdrži eksperiment i zašto se kolega uplašio kad je video rezultate, pogledajte u videu na početku teksta.

23:15 sati: Kolege na zadatku u spavaćoj sobi Foto: Telegraf

02:38 Za koleginicu spavanja više nema Foto: Telegraf

Kako se razbolimo od "slip apneje"?

- Problem je u konfiguraciji grla. Jer ljudi koji hrču imaju takvu konfiguraciju grla gde dolazi do vibriranja određenih struktura i to je zvuk koji nazivamo hrkanje. Sedamdeset odsto hrkača vremenom razvije "slip apneju", najčešće zbog toga što dobiju na težini i zbog toga se još više suzi prostor za disanje – priča dr Tatjana Radosavljević.

OD 120 PREKIDA DISANJA U SATU - DO SMRTI

06:30 - Buđenje s pitanjem kako je preživela noć Foto: Telegraf

Prema doktorkinim rečima, ne postoji bolest koju ne može da izazove "slip apneja".

- Od gojaznosti, glaukoma, dijabetesa, problema sa štitnom žlezdom do šlogova, začepljenja i grča krvnih sudova i na kraju smrti: sve to mogu biti posledice ove bolesti - navodi ona.

U kliniku dolaze pacijenti koji najčešće nisu svesni da im je život u opasnosti.

- Najteži slučaj sa kojim sam radila je pacijent koji je imao 120 prekida disanja na sat. Znači on praktično nije ni disao. Ukoliko kod tako teških slučajeva ne dođe do lečenja, dolazi do šloga, zastoja srca ili nagle smrti. Jednostavno čovek legne da spava i više se nikad ne probudi - upozorava dr Radosavljević.

Jedini lek je maska koja pod pritiskom ubrizgava kiseonik Foto: Telegraf

Čak i najteže slučajeve oboljenja od "slip apneje" moguće je izlečiti.

- Jedini pouzdani način lečenja ove bolesti je pomoću "slip ap" aparata. Sonda aparata se zakači na nos i pomoću nje pacijent veštački dobija kiseonik koji inače ne udiše dok spava. Osim što ima ulogu da rešava apnoične perode, znači periode kada se ne diše, sa njima pacijenti apsolutno ne hrču – sigurna je doktorka Radosavljević, uz zaključak da je najbitnije "slip apneju" ustanoviti na vreme.

(I. Nedić/Telegraf.rs)