Posle smrti dečaka u Pećincima, javili su nam se tužni i ogorčeni ljudi: Besni su na Hitnu pomoć i imaju strašne priče
Bojan Trifunović (15) iz Ašanje, mogao je da preživi samo da su se lekari hitne službe uputili na poziv, sigurna je njegova majka.
Bojan je u ponedeljak uveče dobio gušenje, bolela ga je glava i povraćao je, a onda je krenuo kašalj i poslednji minuti borbe za život. Roditelji su ga spakovali u kola i krenuli iz Ašanje do Pećinaca, oko 25 kilometara. Na pola puta, shvativši da dečak neće izdržati, pokušali su da pozovu hitnu, ali kako je centrala ove zdravstvene ustanove bazirana na automatskom odabiru željenog broja, zbunila se, jer nije znala kako da ih pozove. Umesto nje, to je učinila njena koleginica.
- Samo sam joj rekla da krenu, da je dete u pitanju, da nam treba kiseonik ili injekcija. A oni su odgovorili da ne mogu poći pred nas, jer ne znaju da li ćemo se mimoići, da li ćemo se prepoznati. I da, ako smo već došli do pola puta, pređemo još pola. Kao da ne bismo prepoznali rotaciju, ablendovali bismo - ispričala je dečakova majka novinaru "Telegrafa".
Svaki minut koštao je previše. Nažalost, ishod bio je dečakova smrt.
Ovo, ipak, nije jedini slučaj u kom pacijenti i njihovi najbliži tvrde da nisu dobili adekvatnu pomoć. Uz mnogo oštrih reči, ovo su neke od situacija koje su se dogodile:
- Moj drug je godinama pešačio 4km do prve ambulante jer nisu imali kola, sa gušenjem, pumpicom i popijenim lekom nekoliko puta se jedva provukao... - napisao je jedan čitalac.
- Sreo sam čoveka u centru Pančeva kojeg je vukla njegova žena jer mu je pozlilo zbog visokog pritiska i zamolila me da pozovem hitnu sto sam i uradio. Nakon 1.500 pitanja dotična gospođica mi traži čoveka na telefon, koji ne može da ustane a ne da priča koliko mu je loše. Kažem ja to toj gospođici a ona mi odgovara: "E, pa neka onda pozove njegova žena," i spušta mi slušalicu. Ko bi odgovarao da je taj čovek preminuo nasred ulice? Ja sam nazvao Ministarstvo zdravlja i zdravstvenu inspekciju i ispričao im to, na šta su se iz obe institucije slozili da po pravilima ta devojka uopšte nije u obavezi da me pita toliko gluposti već da uputi sanitet na intervenciju - ispričao je Nikola.
- Sestra je počela da se guši dok je ručala, bila je već bolesna, kada sam ih pozvala, rekli su da nemaju vozilu. Vrištala sam da pada u nesvest i da više ne diše, rekli su da je dovedem, da ću brže ja nego da čekamo vozila. Na rukama sam je unela kod lekara a oni su nepomično sedeli i gledali sve dok nisam počela da vičem da je modra i da umire - pozvala nas je Ivana koja je želela da podeli svoju priču.
- Prolazili smo Autokomandom, čovek je ležao na zemlji, svi su ga preskakali, počeli smo da dižemo paniku da li je uopšte neko zvao Hitnu, a ljudi su samo gledali da li ide njihov broj. Niko ih nije pozvao. Kada smo ih mi pozvali, trebalo je da odgovorimo tačno na 7 pitanja, a li na 8. smo pali i rekli su da treba sami da mu pomognemo - govorila je jedna žena kada je okrenula broj redakcije, a onda je prekinula vezu rečima: ne znam da li je preživeo, stalno sanjam isto.
Tačnost tvrdnji nije potvrđena, ali ovo su vaše priče.
Povodom slučaja smrti dečaka iz Ašanje i pravilima reakcije hitnih službi uputili smo pitanja Ministarstvu zdravlja. Do zaključenja ovog teksta odgovor nismo dobili.
VIDEO: Oni su se borili protiv mafije u beogradskoj Hitnoj pomoći
(Telegraf.rs)
Video: Tasić: Uloga u seriji "Sablja" nosi veliku odgovornost
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mona
Oko 22:00 zove me drug moga sina ,tinejdžera, da je pao na ulici i da ne može da ga probudi. Suprug i ja krećemo autom i ja iz auta zovem hitnu i kažem im šta se dogodilo i gde se oni nalaze na ulici. Operater mi kaže da ih pozovem ponovo kada stignemo tamo i vidimo kakva je situacija. U neverici suprug vozi manijački, nalazimo dete bez svesti, zovem hitnu, oni me pitaju da li diše, ja kažem da mi se čini da ne, ponovo me pita da li diše ja kažem ne znam, pitaju me da li se drogira ja kažem ne i sve vreme panično tražim da dođu a on meni da mu dam nekog drugog na telefon sa kim može ''normalno'' razgovarati?! Suprug uz pomoć prolaznika unosi sina u auto, prekidam poziv i vozimo ga u urgentni centar, iznosimo ga ali nas sestra na prijemu vraća jer je maloletan i pripada dečijoj bolnici i sve uz povišen ton i komentar da se sigurno drogira. Sreća dežurni lekar nailazi i shvata u kakvom je stanju dete i prima ga. Ja uporno tvrdim da se dete ne drogira, što kasnije pokazuje i analiza krvi. Posle 20 minuta lekar izlazi, kaže nam da je bio prestao da diše i da smo ga doveli u poslednji čas. Sreća da živimo u velikom gradu i da nismo čekali hitnu pomoć. Hvala dežurnom doktoru i hvala njegovim drugovima što se nisu uplašili i ostavili ga na ulici nego su me nazvali.
Podelite komentar
Nije nego
Nisu znali kojim putem da krenu i da li bi se prepoznali na putu ? Time su sami za sebe rekli da su neuracunljivi ....
Podelite komentar
Dragicevic
Ako smem da pitam, zasto pacijent koji je bio u bolniici ne dokazuje svojim potpisom da sve "usluge" bolnice koje se faktirisu za doticnog pacijenta istinite, odnosno da su stvarno uradjene, pa bolnica tek onda sa potvrdom pacijenta moze da fakkturise RFZO-u. Bojim se da bi se tu nasle one pare sto nas predsednik podvlaci da nestaju u zdravstvu. I samo ako smem da dodam, nisu samo doktori zavrsili fakultet ima nas jos bar 5-6, a mozda i vise.
Podelite komentar