Za Svetislava je svaka njegova crkva malo čudo: Počeo je da pravi minijaturne mobilne svetinje za stare u selima i Srbe na Kosovu, a sada ih ima svuda (VIDEO)

Nišlija Svetislav Mančić, samouki kamenorezac već šest godina pravi minijaturne crkve, koje ni po čemu ne odudaraju od klasičnih pravoslavnih hramova, osim što mogu da istovremeno prime najviše dvadesetak vernika.

Preporučujemo

Mančić se prihvatio izazovnog zadatka, kako kaže na nagovor više sile, jer je na šezdeseti rođendan u snu čuo glas koji mu je naložio da gradi minijaturne bogomolje.

- Cela moja porodica su iskreni vernici, pa sam taj glas shvatio veoma ozbiljno. Odlučio sam da gradim male svetinje za ljude koji nemaju gde da se pomole, jer ima mnogo starih koji su ostali na selima gde nema crkava. Takođe, pomislio sam na naše Srbe na Kosovu čije su bogomolje porušene kojima bi moja crkva sigurno mnogo značila. S obzirom na to da se radi o zahtevnom poduhvatu, odlučio sam da se posavetujem sa stručnim ljudima, građevincima i arhitektama. Pitao sam ih kako da napravim malu crkvu, koja bi bila izgrađena po svim hrišćanskim kanonima ali pod uslovom da bude prenosiva. Kazali su mi da je to nemoguće, a ja sam dokazao da čovek koji veruje može da uradi sve – priča Mančić.

Foto: Privatna arhiva

Međutim, za izgradnju pravoslavne svetinje, pa i minijaturne, nije mu bio dovoljan kamenorezački zanat, te je savet i pomoć potražio od prijatelja Tome Stojiljkovića.

- On je tu moju ideju pozdravio i kao maestralni ikonopisac pristao da učestvuje u tom poduhvatu. Prvu crkvu koju smo napravili sticajem okolnosti videla je Marija Gamzardijeva iz Azerbejdžana i sa svojim mužem, koji je poreklom iz sela Rajićevo kod Vlasotinca, odlučila da je kupi meštanima. Za sedam dana iskopano je tri hiljade kubika zemlje, dovedena voda, struja i, na radost meštana ovog sela, montirana je crkva - opisuje Mančić izgradnju svoje prve bogomolje.

Prva pokretna crkva postala je prava atrakcija za koju se čulo nadaleko, pa nije prošlo mnogo a jedna stanovnica Frankfurta na Majni, poreklom iz zaplanjskog sela Krastavče, odlučila je da se svom rodnom selu oduži Svetinom crkvom. A onda je na Mančićeva vrata zakucala Vojska Srbije.

Foto: Privatna arhiva

- Tu crkvu sam pravio sa posebnim pijetetom, naručila je Vojska Srbije za 126. brigadu za izviđanje i osmatranje a u čast oficira Željka Savičića i Siniše Radića koji su za vreme rata poginuli na Maljenu kod Valjeva. Postavljanje te crkve bio je vrlo komplikovan poduhvat zbog nepristupačnog, terena ali smo ga uspešno okončali postavili je na nadmorskoj visini od 1100 metara uz blagoslov vladike valjevskog Milutina - priseća se Mančić.

Svetislav je odlučio da ode korak dalje pa je počeo izgradnju paraklisa, malih crkava od 2,5 m visine i 1,20 m širine.

Foto: Privatna arhiva

- Jedan od paraklisa izgradio sam od poludragog kamena oniksa. To je još izazovniji posao, s obzirom na to da je reč o krutom, lako lomljivom materijalu. Najveći problem je bio baš transport, jer je trebalo podići objekat od nekoliko tona i prevesti ga kamionom bez ijedne pukotine. Dokazao sam da je i to moguće, da se voljom i verom može sve postići. Svaka moja crkva je malo čudo, u svaku od njih ugrađujem deo sebe jer sam posvećen vernik i nadam se da budim dobro u ljudima do kojih stižu moje svetinje – zaključuje Mančić.

(D.K.)