Srbija je u plamenu, apeli i upozorenja ne pomažu, ugrožena su i staništa ptica

Srbija se poslednjih meseci suočava sa brojnim požarima koje podmeću nesavesni građani. Protivzakonito paleći suvu vegetaciju oni dovode u opasnost hiljade biljnih i životinjskih vrsta, retka staništa, zaštićena područja, privatnu imovinu, pa i ljudske živote.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je sve građane da budu savesni i odgovorni prema sebi i svojoj okolini tako što neće paliti vatru u prirodi, ali i tako što će svaki takav prekršaj prijaviti policiji i vatrogascima.

Paleći vatru dovode se u opasnost biljne i životinjske vrste Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

- Paljenje žetvenih ostataka i suve vegetacije ozbiljan je prekršaj koga sa razlogom zabranjuje više zakona Republike Srbije. No, čini se da ne postoji dobar mehanizam za kontrolu i sprečavanje ovakvog pogubnog ljudskog delovanja - navodi se u saopštenju.

Društvo za zaštitu ptica ukazuje da, iako dobar deo naših polja, makar na papiru, nadziru poljočuvarske i lovočuvarske službe koje bi morale da budu prvi i glavni izvor informacija, ove godine vatrogasne službe beleže rekordan broj poziva za pomoć.

Od kraja leta širom Srbije gorele su njive, pašnjaci, livade, tršćaci, šume, pa čak i voćnjaci. Bilo je i ljudskih žrtava, a javnost je burno reagovala na svako novo saznanje o podmetnutim požarima, piše u saopštenju.

Foto: A. Nalbantjan

- Ove jeseni izgorele su ogromne površine u zaštićenim područjima poput Deliblatske peščare, Karaš-Nere, Okanja, Carske bare, Titelskog brega, Ponjavice, vršačkog Malog rita, kao i delovi značajnih i ekološki vrednih područja poput Svrljiških planina i Suve planine. Milioni života biljaka i životinja nepovratno su izgubljeni-  kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

On dodaje da naše ptice selice neće imati gde da se vrate na proleće, a desetine hiljada ptica koje zimuju u Srbiji ostale su bez zaklona i hrane. Posebno su ugožene ptice koje žive u pojasevima stare i visoke trske koji su za njih jedinstven dom

Jožef Gergelj, proslavljeni ornitolog i fotograf prirode iz Sente, ovih dana se pripremao za dolazak ždralova koji na svom epskom putu seobe redovno svraćaju u nepregledna polja banatskog Potisja.

No, sada će ih umesto mora trske i slatinskih pašnjaka dočekati negostoljubiva izgorela ravnica u kojoj nema niti zaklona niti hrane.

- Više od 30 godina u ovom ritu pratio sam život retkih i ugroženih ptica gnezdarica poput kašičara, velike bele čaplje, eje močvarice, modrovrane, modrovoljke i brkate senice. Beležio sam svaki trenutak njihovog života i radovao se novim susretima. To carstvo divljine i lepote sada je nestalo u trenu. Ljudska nebriga i bahatost glavna su pretnja po opstanak Planete, pa i samog čoveka - kaže Gergelj.

(Telegraf.rs/ Tanjug)