Đorđe današnji dan slavi kao drugi rođendan: Pao sam sa sedam metara visine, i bio svestan sve do bolnice, gde sam se onesvestio

"Da nisam razmišljao, sigurno bih se prosuo kao palačinka sa sedam metara kolika je bila visina sa koje sam pao. Sreća je da sam se okrenuo na glavu i pružio ruke, kao da skačem u bazen" - priseća se događaja od pre pet godine limar Đorđe Vulić iz Prokuplja, koji današnji dan, odnosno 4. novembar, od tada slavi kao drugi rođendan.

Kako limar stalno je na visini, a pre tačno pet godina pao je sa sedam metara i srećom samo polomio obe ruke. U zavojima je ostao do 30. decembra.

Preporučujemo

Đorđe Vulić Foto: Telegraf.rs

- Bio sam na skeli i radio kuću u prokupačkom selu Šumarovac. Odjednom se daska pomerila i počeo sam da padam. Samo sam razmišljao kako da izbegnem one daske koje su bile ispod one na kojoj sam stajao, pa sam se odgurnuo, okrenuo na glavu i direktno se zabio u zemlju. Ruke sam mahinalno pružio napred i to me je spasilo. Da sam slučajno pao na dasku ispod, pa na zemlju polomio bih kičmu sigurno. U tim trenucima samo sam razmišljao kako da padnem i da se što manje povredim i zašto se nisam vezao - priseća se Đole koji sa ocem i bratom ima limarsku radnju „Tole, Đole, Neša“ u Prokuplju.

Na zemlji je još uvek bio svestan iako je zadobio i povrede glave, ali manje. Tek se u bolnici onesvestio.

Đorđe Vulić Foto: Telegraf.rs

- Do bolnice me je odvezao gazda kod kojeg sam radio. Iako smo pozvali Hitnu, nije hteo da čeka. Na kraju sam prošao sa obe polomljene nadlaktice - dodaje naš sagovornik.

I ne samo da je siguran da ga je toga dana Bog pogledao, nego je i naučio jednu važnu lekciju.

- Čim sam ozdravio otišao sam i kupio sve moguće pojaseve za vezivanje i više se ne odvajam od njih. Doduše ponegde ne mogu da se upotrebe, ali je to retko- dodaje Đole.

A visina je nešto što je nezaobilazno za limara. Do sada je Đole obavljajući svoj posao stigao do 28 metara u visinu. Kako kaže, nije sve jedno, ali mora se, jer se od toga živi.

- Nisam učio školu. Moj otac je limar, pa sam sa njim krenuo, a onda i moj brat. Ovaj posao je sada već tradicija, ali priznajem, na visinu nikako da se potpuno naviknem- kaže nam Đole, koji je pozitivna ličnost i koji se dok nam priča neverovatnu priču o svom srećnom padu šali na svoj račun.

(B.R./Telegraf.rs)