Vlasnicima nelegalnih objekata dat novi i POSLEDNJI rok: Ko zakasni, sledi rušenje

Nova verzija Zakona o ozakonjenju zacrtala je još jedan rok u kom bi trebalo da se razreši sudbina svakog ilegalnog kvadrata u Srbiji. Do 6. novembra 2023. ozakonjenje će biti završeno. Za kvadrate koji dotad ne budu prevedeni u legalne vode, biće odbijeni zahtevi za ozakonjenje. Zakon, međutim, ne precizira da li rešenje o rušenju čeka i vlasnika čiji zahtev službenici nisu stigli da obrade.

Tokom tri godine, koliko je na snazi prva verzija Zakona o ozakonjenju, potvrdno rešenje dobilo je 183.000 objekata, a srušeno oko 500. Ukoliko službenici ne uđu u “desetu” brzinu, velika je šansa da će većina nelegalnih takva i - ostati. U bazi je trenutno više od dva miliona nelegalnih objekata, polovina su stambeni, a ovim tempom tokom pet godina rešilo bi se nešto više od 300.000 slučajeva. Novo zakonsko rešenje gradskim opštinama vraća brigu o objektima do 300 kvadrata.

Preporučujemo

Zakon je zabranio i kupovinu i prodaju nelegalnih kvadrata. Ali u njima više neće smeti ni da rade kafići, restorani, saloni, ni druge registrovane delatnosti. Ovo bi moglo da isprazni brojne lokale po Srbiji, ali i značajno smanji posao agencija za promet nekretnina.

- Nelegalizovani stanovi i lokali se i te kako prodaju - kažu u jednoj prestoničkoj agenciji. - Nemamo precizne podatke, ali oni čine skoro trećinu prometa. Znamo za izmene. Posledice će osetiti i prodavci i kupci, a i mi kao posrednici.

Rušenje nelegalnih objekata, Foto: Tanjug/Sava Radovanovic

Zanimljivo je da su sada plaćanja takse za ozakonjenje oslobođene državne, pokrajinske, gradske i opštinske institucije. Taksu za ozakonjenje, ako legalizuju kvadrate, ne moraju da plaćaju ni verske zajednice, baš kao ni Crveni krst i diplomatsko-konzularna predstavništva. U njihovom slučaju, po principu reciprociteta.

Nadležni su rešili da više ne čekaju rasplet višegodišnjih upravnih sporova, već da nelegalne objekte ruše čim se odbije žalba. Ukoliko sud na kraju presudi u korist nelegalnog graditelja, odnosno vlasnika sporne nekretnine, država će plaćati naknadu štete. Ministrtsvo građevinarstva, međutim, u petak nije moglo da dostavi podatak koliko je trenutno objekata koji ispunjavju uslove da odmah budu srušeni.

UKIDAJU PRIKLjUČKE

Građevinski inspektor je dužan da u roku od tri dana, od odbijanja ozakonjenja nekog objekta, obavesti komunalno preduzeće da taj objekat isključi sa mreže. Komunalna preduzeća su dužna da ga isključe za najviše 30 dana.

Najviše posla biće u Beogradu, , Foto: Wikipedia/Lošmi

Dosad su nekretnine u procesu ozakonjenja imale pravo na privremeni priključak. Novi zakon to pravo ukida, pa oni koji se još nisu prikačili na struju, gas, vodu, grejanje, to više neće moći ni da učine. Javnim preduzećima, koja to učine, prete milionske kazne. Oni koji imaju privremeni priključak, u snadbevanju mogu da uživaju sve dok im ne ukinu pravo na ozakonjenje.

ZATRPAVAJU NOVIM PREDMETIMA BEOGRADSKE OPŠTINE

Izmene i dopune Zakona o ozakonjenju najviše turbulencija napraviće u prestonici. Novine će omogućiti da sve građevinske inspekcije sa opštinskog nivoa pređu na Grad Beograd. Primopredaja predmeta počeće već ovog meseca. Prigradske opštine vide benefite u ovoj odluci.

Koliko će objekata biti porušeno u prestonici na osnovu konačnog, a ne pravosnažnog rešenja, još se ne zna. Objekti građeni na javnim površinama, u dvorištima škola i vrtića, kao i na budućoj trasi metroa, prvi će biti na udaru. Grad Beograd je na javnom konkursu odabrao firmu koja će rušiti divlje objekte, a budžet za tu namenu biće znatno veći, tvrde u upravi grada.

(Telegraf.rs/Večernje novosti)