Branislav je sam napravio 12 vrsta rakije i 350 litara vina: Nije mu bilo dosta, pa je uzeo jabuke i stvorio najtraženiji prirodni lek (FOTO) (VIDEO)
Sa trideset ari voćnjaka i vinograda Branislav Mijatović iz Sovljaka u Mačvi ubrao je nekoliko tona jesenjih plodova. Na pedantno uređenoj i ograđenoj njivi na iskraju sela ima zasađenih čak 350 čokota vinskih i stonih sorti grožđa, što je najviše u ovom kraju gde nema velikih zasada vinograda.
Posebno mesto ima stara čuvena "Tamnjanika" od koje se pravi neprevaziđeno vino neodoljive arome. Tu su i stabla retkih starih sorti voća koje ne moraju da se prskaju herbicidima - jabuke zelenike, kožare, adžinke, petrovače, zatim kruške jeribosna, lubeničarka, pljuskača,takuša, onda kajsije, ruske džanarike, bele šljive, maline, jagode.
Sve što je rodilo, a ove godine je, kaže Branislav, i prerodilo, on je preradio. Ispekao je dvanaest vrsta domaće rakije i iscedio 350 litara vina koje još vri u drvenim buradima. Jesen je bila bogata, pa je Branislav imao i dosta posla koji su mu olakšale drvena stupa i cednica.
Ove stare sprave je 1938. godine napravio njegov deda Milan i uz malo održavanja funkcionišu i danas. U to vreme nije bilo miksera, supersecka i drugih električnih uređaja, nego se voće cedilo samo na ovaj način. Danas se ove sprave, osim kod Branislava, mogu videti samo u muzeju.
Pre nego što stupu i cednicu odloži do naredne godine, Branislav na dvorištu porodične kuće ovih dana prerađuje jabuke. I to ne bilo koje, već najcenjenije domaće - kolačare.
Od ovih kiselih jabuka iscediće oko stotinu litara soka, jabukovog vina i veoma traženog jabukovog sirćeta.
- Jabuke nisu prskane, sočne su i imaju dosta šećera. Moraju da budu zdrave i ja ih prvo dobro operem u drvenom koritu. Onda ih nožem sečem na polutke i ubacujem u stupu gde se dobro istucaju i zatim prebacim u cednicu. Poslednja kap soka se iscedi pomoću ove sprave - kaže Branislav.
Sok jabuke je osnovni proizvod koji preko zime može da se održi samo pasterizacijom, a kontrolisanom fermentacijom može da postane vino ili sirće. Kompletnu tehnologiju Branislav je naučio iz stručne literature, a posebno se trudi da ne omane kod jabukovog sirćeta. Na ovaj način proizvedeno, sasvim prirodno i bez ikakvih dodataka, sirće od kolačara je još delotvornije u snižavanju povišenog šećera i holesterola.
- Da bi se napravilo jabukovo vino ili sirće nema naročito puno posla, ali je potebno voditi računa o temperaturi prostorije u kojoj se sok čuva dok traje vrenje. Najbolje je da temperatura bude 18 stepeni. Prvo pretakanje je posle 15-20 dana, a drugo posle šest nedelja. To znači da ću oko Nove godine imati jabukovo vino. Za jabukovo sirće odvojiću oko 20 litara i za njega je dovoljno samo prvo pretakanje i onda se pusti da bakterije koje se talože odrade svoje. Otprilike posle Božića dobija se sirće - nastavlja Mijatović.
Iako bi svoj hobi mogao da pretvori u unosan posao, Branislav o tome nije ni razmišljao.
- Nema cenu nešto što se radi iz ljubavi. Razdeliće se sve do naredne godine, ne brinem o tome. Volim da poklonim i najviše uživam kada prijatelji i rođaci dođu u goste, probaju rakiju ili vino i traže još jednu čašicu. A kada supruga Snežana i ja krenemo na slavu, svadbu ili neko drugo veselje, normalno je da ćemo na poklon poneti nešto iz našeg podruma - dodaje na kraju Branislav.
(D. Grujić)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Realno
Bravo ćale!
Podelite komentar
Dr.
Svaka čast domaćine ! 👍
Podelite komentar
Rade
Živi i zdrav da si , ali mani se tradicije predaka i svaštarenja. Promeni sorte , površinu uvećaj na 30 ( ali jutara ),vidi kako se to radi na severu države ! Modernizuj i zaposli okolinu ,bez toga nema napred centralnom delu !!
Podelite komentar