Ja sam Nikola - žrtva vršnjačkog nasilja: Spremali su se da me ubiju na maturi, rezao sam celo telo i pio šaku lekova, a imao sam samo 14 godina (FOTO)
Vršnjačko nasilje, ma kog god oblika bilo, uvek nas iznova razbesni, naježi i nagna da one koji trpe torturu pitamo - kako da ti pomognem?
Možda ne možemo direktno uticati na određenog nasilnika, ali pričom o ovoj temi, podstaći ćemo sve žrtve nasilja da izađu i glasno lažu - da, ja sam zlostavljan/a.
Nikola Pavlović (18) iz Zaječara, nažalost, još jedna je žrtva vršnjačkog nasilja.
On je za Telegraf odlučio da ispriča sve detalje pakla i torture koju je celo svoje detinjstvo trpeo, samo zato što je bio drugačiji. Nikola se kao mali dečak drugačije ponašao, odevao i slušao drugačiju muziku, a zbog viška ženskih hormona, nazivali su ga "gejom i pederom".
- Prvo je krenulo od mog ponašanja koje je malo ženstveno/isfeminizirano jer sam rođen sa viškom estrogena. Društvo me je pljuvalo, pretili mi batinama, za moju maturu u osnovnoj školi se spremala masa ljudi da dođe i da me kako su tad rekli 'ubiju' dok nije alarmirana policija - prisetio se svoje traume Nikola.
Slušao je Džastina Bibera i grupu "One Direction", koje su stanovnici Zaječara takođe, smatrali 'pederima' i to je bio samo dodatni problem. Bolelo ga je kada prođe centrom, a ljudi koji sede sa svih strana na klupama dobacuju sve i svašta.
- Često i dan-danas kada idem ulicom suze mi same krenu, jer mi je ostao gorak ukus prošlosti. Svoje roditelje nisam želeo da uvlačim u sve to, jer znam da bi njima bilo još teže da znaju šta trpim, a ne znaju kako da mi pomognu tj. ne mogu da uđu u tuđu glavu i da samo isključe one negativnosti, koje sam doživljavao - rekao nam je ovaj mladić, koji je od ranog detinjstva bio meta vršnjačkog nasilja.
Jedina stvar koja mu je na trenutak priređivala osećaj mira i spokoja, bilo je samopovređivanje - rezanje ruke, noge, celog tela i predoziranje lekovima.
- Ne znam, bio sam glup i u tome video rešenje. Nisam birao čime ću se rezati. Tu su bili noževi, žileti, makaze. Izrežem se, osetim bol i vidim krv i onda me je to smirivalo. Pio sam po 10-15 tableta u roku od dve minute, ali srećom mi se ništa ozbiljnije nije desilo sem čudnog osećaja. U isto vreme mi je bilo hladno, preznojavao sam se i drhtao.
Sada, kako nam je rekao, shvata da je to nije bio način da se izbori sa surovošću svojih drugara, ali i okoline uopšte. Roditelji su počeli da primećuju da nešto nije kako treba, onog trenutka kada su rezovi na koži, tokom ručka počeli da vire ispod rukava. Ispitivali su ga odakle mu te ozlede, ali on je odbijao da prizna.
- Kasnije su saznali od drugih šta se dešava sa mojim životom, potom su mi oni zakazali terapije kod psihijatra na koje sam išao oko pola godine, jednom nedeljno i to mi je dosta pomoglo, ali ne i apsolutno - kazao nam je Nikola.
Nažalost, ni danas ne može da izbaci iz glave sve kroz šta je prošao, ali, ma koliko suludo zvučalo, teši ga jedna stvar - svestan je, kako kaže, kolike batine je mogao da dobije, a uspeo je "svojim kuliranjem na dobacivanja i opaske" da ih izbegne.
U njegovoj ispovesti, primetili smo da se on i dalje bori sa svim kroz šta je prošao i kroz šta još uvek teško, ali ponosno prolazi. O njemu i dalje kruže svakakve priče, ali ono što je shvatio vremenom, i što je ujedno poruka za sve koji trpe nasilje, jeste to da se može poraditi na sebi, jer druge ne možete da promenite.
- Moramo sebe ojačati, moramo sebi da dokažemo ko smo i šta smo. Potrebno je samopouzdanje, da izađemo, prošetamo uzdignute glave i sebi i drugima kazemo "Ne možete mi ništa, ja sam Nikola Pavlović!"
Time sam se ja vodio i ljudima je vremenom malo dosadilo da me pljuju, jer ne uzvraćam ponašanjem kakvo bi oni očekivali - poručio je Nikola svima koji trpe neko nasilje i dodao da vršnjačko nasilje nije klinačka kavga i da može da ostavi ozbiljne i trajne posledice po žrtvu.
Ova deca postaju žrtve nasilja
(S.Čenad - s.cenad@telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Anoniman
Pa i ja sam kao mali trpeo torturu vršnjaka, a i mlađih od sebe zato što su me smatrali slabićem, ali nije tako bilo.. Samo nisam hteo da se spuštam na njihov nivo i da se bijem sa takvim osobama... Nisu me samo zbog toga maltretirali već su me maltretirali zato što sam bio operisan od srca.. Smatrali su sa tim da ja ne pripadam njima jer nisam kako da vam kažem zdrav kao oni. Oni su smatrali što i dan, danas smatraju da ja imam i psihičkih problema. Dugo sam trpeo torturu, optuživali su me za sve i svašta.. Dok nisam ja sa mojim roditeljima odlučio da na igralište više ne idem. Već 12 godina ja na igralište ne idem, ali svaki put kada prodjem peške pored tog terena čujem razna dobacivanja, nasilno kreveljenje, dranje... Pre me je to nerviralo, ali sada ne obraćam pažnju i samo prodjem uzdignute glave i ne pogledam ih.. Što njih to strašno nervira.. Preporučio bih ostalima da nasilje ne tolerišu.. Već prvo kažu svojim roditeljima pa onda prijave u policiju da ne bi došlo do nekog ozbiljnijeg slučaja ili kao meni što rade da i dan, danas dobacuju!
Podelite komentar
@Dzoni019_
Hvala na deljenju moje priče ❤
Podelite komentar
Mara
Bravo. Samo napred.
Podelite komentar