Svi se plašimo zloupotrebe ličnih podataka, a i ne znamo šta sve tačno nosi predlog novog zakona koji bi trebalo da ih štiti
Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u skupštinskoj proceduri, ostavlja ogroman prostor za zloupotrebe, upozorava Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Biometrija, video-nadzor, telefonske reklame, obrada podataka o ulasku i izlasku iz poslovnog prostora, kao i obrada jedinstvenog matičnog broja na internetu, samo su neke od problematičnih situacija tokom kojih naši podaci ni nakon usvajanja ovog zakona neće biti dovoljno zaštićeni.
Pravno ograničenje kojim se policiji, bezbednosnim agencijama ili privatnim kompanijama omogućava da zadiru u privatnost građana samo kada je to propisano zakonom, izbrisano je iz Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri.
- Teško mogu da se setim nekog zakonskog teksta koji je tako loš, i mislio sam da je teško pokvariti taj predlog zakona, ali pokazalo se da je to ipak moguće - kaže Šabić.
On objašnjava da je izbačena jedna reč na dva mesta, reč - zakon.
- To znači da ono što je zakonom osigurano, ograničenja koja se podrazumevaju, da se neće više utvrđivati zakonom nego - nekako, a nije najjasnije ni ko će to raditi. Ko je tu reč obrisao - pita Šabić.
Problem je što brojni oblici zadiranja u privatnost nisu uopšte obrađeni u ovom zakonu. Tako se, na primer, postavljanjem hiljada i hiljada kamera za video-nadzor u stambenim, poslovnim i drugim objektima, ali i na otvorenom prostoru doprinosi bezbednosti ljudi, ali se i otvara veliko polje zloupotrebe.
Nije uređeno obaveštavanje ljudi da je objekat pokriven video nadzorom, kao i razlozi zbog kojih se uvodi, pristupanje sa snimcima sistema video-nadzora, način i rokovi čuvanja snimaka, vrsta prostorija koje se video-nadzorom ne smeju pokrivati...
Takođe, i dalje nije uveden red u zadržavanje naših ličnih dokumenata, njihovo kopiranje i skeniranje, iako se zna da loše baratanje ovim osetljivim podacima može da dovede do krađe identiteta.
Prekomerna obrada podataka zastupljena je i kada se radi o evidentiranju prisutnosti na radnom mestu, a pri čemu se ponekad obrađuju i biometrijski podaci kao što je očitavanje otiska prsta prilikom ulaska i izlaska iz poslovnih prostorija.
Istovremeno, podaci o ličnosti često se neovlašćeno koriste u svrhe neposrednog stupanja u kontakt sa građanima radi oglašavanja roba i usluga.
Šabić smatra da bi za poedine lakše prekršaje trebalo predvideti novčane kazne u manjim iznosima, što bi omogućilo sankcionisanje na osnovu prekršajnog naloga koji bi sam Poverenik izdavao. Na ovaj način, izbeglo bi se nepotrebno vođenje prekršajnih sudskih postupaka i učestalo zastarevanje tih predmeta.
Rajkov: Vaši lični podaci su najvrednija stvar koju imate
(Gorica Avalić/N1)
Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
BASA
Nista neobicno za nas ! Od davnina se zna da smo sve znali jedni o drugima ! A , to je pznato i sada !
Podelite komentar
Tash
Jmbg. Može tražiti samo policija i sudija! Međutim traže vam prodavci, pošte, banke, svi kojima direktor naredi a nemaju prava na tako nešto...potpune besmislice. Naprimer dovoljan je br.lk. Ali ni to ne bi trebalo. Dovoljno je samo na uvid radi identifikacije. Kakvo kopiranje! To je prikupljanje informacija, stvaranje jednog sistema koji se na crno prodaje u različite svrhe. Ali ako hoćete da završite posao u banci, pošti ili bilo gde vam traže Jmbg. "DOBROVOLJNO" dajete sve podatke koji se sigurno zloupotrebljavaju a da to ne znate. Čak su i Hrvati uveli još jedan lični broj. Dajte novi NORMALAN zakon koji reguliše šta ko sme da traži a ne da svaka ustanova ili prodavac na pijaci da odlučuje i da nas šikanira kao mi nećemo da ispunimo njihove uslove i nema usluge. Snimanje može da bude ok ako se stavi obaveštenje. Može da posluži u hvatanju kriminalaca...
Podelite komentar