Aleksandar je najjači čovek na svetu: Oborio je 11 svetskih rekorda, za njega je čelik kao papir, a masivno drvo čačkalica (FOTO) (VIDEO)

Do sada je oborio 11 Ginisovih rekorda u snazi, zbog čega važi za jednog od najjačih ljudi na svetu. Za njega je masivna drvena drška od sekire ništa više od čačkalice, tiganj od čelika poput lista papira, a gvozdena armatura u njegovim rukama postaje tanušna žica.

Preporučujemo

Ispred broda "Slavjana" na Dunavskom keju prolaznici su prekidali šetnju u čudu. Tu se nalazio čovek koji je golim rukama lomio masivne drvene motke, savijao armaturu u čvor, a čelične tiganje u rolne.

Branko je 39 godina predavao fizičko, a nijedan čas nije održao u fiskulturnoj sali: Sada su mu kolege priredile iznenađenje (FOTO)

Aleksandar Muromski širom sveta poznat je kao "ruski snagator". Jedanaest puta je svoju snagu pokušao da izmeri Ginisovim rekordom i isto toliko puta se upisao u poznatu knjigu "naj"ljudi sveta. Saviti tiganj deblji od pet milimetara u rolnu, poput papira, ne može niko osim njega.

Kao od šale lomio je drvene motke Foto: Telegarf

- Uspeo sam da savijem i tri takva tiganja odjednom. To je zaista za mnogo ljudi neverovatno. Meni ne predstavlja problem, jer otkad znam za sebe, pomeram i savijam teške predmete - kaže on.

Kako kaže, još u vrtiću uspevao je da otkine vrata metalnih autića, da bi u kasnijim dečačkim godinama skidao vrata pravih automobila.

- Svi se čudili kako tako mali mogu da razvalim vrata od automobila ili da podignem tešku klupu u parku. Tako sam, baš u ranom detinjstvu shvatio da sam mnogo jak. Jači od drugih ljudi. Iako sam jak, trudim se da budem dobar. Bog nam daje silu i snagu da budemo zaštitnici. Mada, imam mnogo prijatelja koji su slabiji od mene , oni mi često kažu "Hvala bogu da ti imaš toliku snagu, jer da je imamo mi, sve bismo pokidali!" - priznaje "ruski snagator".

11 puta je oborio Ginisov rekord u snazi Foto: Telegarf

Ali, umesto da lomi, on snagu koristi "u plemenite svrhe".

- Pod tim pre svega mislim na davanje primera omladini. Zaista se trudim da mladima pokažem svoje veštine i podučim ih kako da ih koriste na najbolji mogući način. Kao jedan od predstavnika ruskih viteza, pokušavam da prenesem na mlađe generacije tradiciju i kulturu našeg naroda - kaže Aleksandar.

Tiganj je za njega "mačiji kašalj" Foto: Telegarf

Svaki put kad dođe u posetu Beogradu, nađe priliku da obuče odelo srpskih srednjevekovnih vitezova. Na taj način, kaže, pokazuje prijateljstvo prema viteškom savezu iz Srbije, ali veliku naklonost koju gaji prema našem narodu i njegovoj istoriji.

- Srbi i Rusi su veoma slični po sili duha. Oba naroda imaju jaku silu duha. Prekoputa palate Srbija na Dunavskom keju smo napravili srpsko-ruski viteški centar, gde možete da naučite kako da postanete bagatir ili vitez. Tu imamo lađu koja je napravljena u Rusiji i koja je plovila 7.000 kilometara do Beograda. To je bio poklon bratskom srpskom narodu - iskren je najjači Rus.

Jedan je od najjačih ljudi na svetu Foto: Telegarf

NEKADA MINISTAR, DANAS DOBROTVOR

Ginisovi rekordi obezbedili su najjačem Rusu slavu, ali i ministarsku fotelju.

- Bio sam ministar sporta orlovske oblasti, ali više nisam. Sada sam dobrotvor i nastojim da savez naroda Evroazije, čiji sam predsednik, da se sve više širi, da napravim zajedništvo sa Srbijom, kako bi svi narodi bili zajedno i zajedno se razvijali. Moj cilj je da svi ljudi na svetu budu srećni. Ako se držim tog cilja, onda znam da sam na pravom putu. Ljudi u Srbiji zaista mogu da budu srećni - siguran je on.

Beograd mu je jedan od omiljenih gradova Foto: Telegarf

U BEOGRADU BIO 74 PUTA, ZBOG PATRIOTIZMA

Iako je obišao planetu uzduž i popreko, "ruski snagator" ne krije da mu je Beograd jedan od omiljenih gradova na svetu. Srpski narod posmatra kao svoj.

- Kad god dođem ovde osećam se kao kod kuće. Srpski i ruski narod su oduvek bili veliki prijatelji i zajedno su ratovali mnoge ratove, sa iste strane su prolivali krv. Zato najčešće dolazim u Beograd kako bih prisustvovao Danu oslobođenja. Smatram da je to moja dužnost i obaveza - kaže Muromski.

(I. Nedić)