Slađan Vučković (52) je izgubio ruke na Kopaoniku za vreme bombardovanja, a danas vodi borbu protiv kasetne municije (FOTO)

Slađan Vučković (52), nekadašnji deminer Vojske Savezne republike Jugoslavije, ostao je bez obe ruke u razminiravanju Kopaonika. Danas, 19 godina posle od svog stradanja, u mirnodopskim uslovima vodi pravu bitku za zabranu upotrebe kasetne municije i bolji položaj invalida u društvu.

Njegov talenat je oduševio svet: Izgubio je obe ruke, ali zato nogama stvara neverovatne poklone za decu (VIDEO)

Preporučujemo

Vučković je rodom iz Suve Morave, kod Vladičinog Hana, odakle ga je život odveo u vojsku, vodio preko ratišta širom SFRJ, da bi danas živeo u Nišu i vodio brobu protiv kasetnih bombi, ali na jedan drugačiji način, dosta različit od onoga kako je to radio pre nego što je izgubio ruke.

Slađan Vučković Foto: Facebook/Sladjan Vuckovic

Nakon školovanja u Hanu, upisao je Sednju vojnu školu u Rajlovcu kod Sarajeva. Kao jedan od najboljih đaka, imao je pravo da nastavi školovanje na Vojnoj akademiji, ali je odlučio da ipak počne da radi u vojsci. Službovao je na vojnom aerodromu Slatina kod Prištine, a potom se školovao za pirotehničara.

Na poslovima razminiravanja, priča Vučković, kako u ratnim, tako i u mirnodopskim uslovima, radio je na gotovo svim ratištima u nekadašnjoj SFRJ. Slađan Vučković je izgubio obe ruke i zadobio druge teške povrede kada mu je 25. aprila 1999., za vreme NATO agresije na SRJ, u rukama eksplodirala kasetna bomba.

- Prilikom skidanja kasetnih bombi na Kopaoniku, jedna od njih me je unesrećila, otkinuvši mi obe ruke. Sećam se prilikom ranjavanja da je bilo mnogo hladno i da sam odmah nakon eksplozije video da mi je desna ruka otkinuta. Pokušao sam da zaustavim krvarenje. Mnogo krvi sam izgubio i zbog ranjene noge. Sledeća slika je iz bolnice. Desna šaka je ostala na mestu nesreće, a levu su mu lekari amputirali - seća se Vučković.

"Moj otac je tražio doktoru da mu iseku ruku, i da je meni presade" Printskrin: Youtube/NiskaTelevizija

Kada su ga iz bolnice u Kruševcu prebacili Niš, Vučković nije dozvolio da ga iznesu na nosilima pri susretu sa porodicom. Ustao je i krenuo ka njima.

- Moj otac je tražio doktoru da mu iseku ruku, i da je meni presade. Čupao je kosu. Moja supruga se onesvetila kad me je videla. Kasnije te noći, posle pregleda u Nišu, gradskim prevozom nas sedam najtežih ranjenika prebačeno je na VMA. Koliko je to muka bila, voziti se gradskim autobusom do Beograda, više od 12 sati, ne autoputem, nego seoskim putevima, ali izdržali smo - kaže Vučković.

Nakon toga, kaže on, trebalo mu je osam godina da izađe iz kuće bez dugih rukava i pantalona. Iako ima proteze za ruke, radi na kompjuteru, vozi auto, često izlazi u javnost i bez proteza.

Kaže da je kod čoveka najbitnija psiha, i da su najveće barijere u glavi, a ne u okolini.

- Često volim da kažem da je medicina toliko napredovala i da postoje proteze koje nadomešćuju mnoge delove tela, ali ne da postoji, da se tako izrazim, proteza za mozak. Pre 11 godina krenula je kampanja zabrane kasetnih bombi. Niš je najbombardovaniji grad u Evropi kasetnim bombama, a u Srbiji ima 2,5 miliona metara kvadratnih teritorije pod minama - ukazuje Vučković.

Kao član “Handicap Internationala” u Briselu zagovarač je zabrane upotrebe ovih bombi. Učestvuje na skupovima širom sveta, ukazujući na posledice upotrebe ovakve municije. Paralelno sa tim pokušava da pokrene otkrivanje prave istine o bombardovanju Vranja i juga Srbije osiromašenim uranijumom.

Sada drugačije gleda na život Foto: Facebook/Sladjan Vuckovic

- Boriću se dok sam živ da se ovaj problem iznese do kraja na videlo, jer jug Srbije ima velikih problema zbog toga. Oformili smo organizaciju ”Akcija pomoć” i aktivno se bavimo problematikom sprečavanja daljeg nastanka invaliditeta kod osoba zbog zaostalih ubojnih sredstava. Imamo dosta predavanja, tribina i sličnih aktivnosti posvećenih položaju invalida, poštovanju zakona, za koje hoću da kažem da su u Srbiji izuzetno napredni i dobri - ocenjuje Vučković.

On za sebe kaže da je izuzetno srećan i bogat čovek, pre svega jer ima zdravu porodicu.

- Unuci Anđela i Bogoljub su moja najveća preokupacija. Žao mi je što dok sam radio nisam više vremena provodio sa porodicom i decom. Dešavalo se da se u toku godine nakupi i po šest meseci mog odsustva van kuće. Non stop sam bio po terenima. Bavio sam se pirotehnikom, da ne zvučim patetično, ako sam spasio barem jedan život, trčeći da sklonim bombe da ne nastradaju deca, civili, ljudi, onda sam ja izuzetno srećan čovek - zaključuje Vučković.

(S.Tasić)