Koliko da stavimo novca u kovertu, a da se ne obrukamo? Svadbe Srbe više opterećuju nego raduju jer svi razmišljaju o cifri (ANKETA)
Iako su venčanja lepa i romantična, mnoge pozivi na svadbu pogode kao "prst u oko", pošto postoji nepisano pravilo da ne možete da se pojavite bez čuvene koverte sa novcem. Tada kreće večna dilema, koliko da damo novca, a da se ne obrukamo?
Kada se vratim nazad u detinjstvo, setim se da nam je svaki poziv na svadbu uglavnom preseo. Pozivnica stigne a onda se tata vrti po kući i preračunava se "Ima nas petoro, da damo minimum 100 do 150 evra, pa to su nam najrođeniji. I dok se svi obučemo i spremimo, pa potrošiću 300 evra, otkud mi toliko? Gde sada nađe da se ženi na ovu krizu?! Ništa ići će samo dvoje". I tako uvek, nikada nismo imali dovoljno da odemo svi petoro, pa verovatno zbog toga nemamo ni jednu kompletnu porodičnu sliku sa nekog veselja.
Prvi poziv za svadbu kada sam u potpunosti razumela svog oca, usledio je kada sam studirala. Tada sam imala novca tek koliko da mi pokrije najosnovnije troškove, a jednog dana usledio je poziv od najbolje drugarice da joj za tri meseca budem kuma. Kud ću, šta ću, moram da prihvatim. Ruku na srce, nije mi nametnula ni jednu obavezu, ali ipak koliko god da mi je to značilo, poklon sam morala da kupim.
U razgovoru sa prijateljima uglavnom su me savetovali da kada idem kao gost računam 2o evra stolicu i da dodam plus nekih 30 evra kao poklon, dok kao kuma moram da dam minimum 100 evra.
Za mene je u tom periodu bilo previše da dečko i ja damo toliko novca. Ma mnogo mi bilo 50, a treba da se sredim, ipak sam kuma. Zato sam se odlučila za poklon. Mama mi je dala neki poslužavnik, koji joj je stajao u kredencu i čekao novog vlasnika, ja sam pre toga dobila neki mali blender koji nisam koristila, i kupila sam lepu stonu lampu koju sam platila oko 3.000 dinara. Pored toga sam joj uzela cveće i sebi haljinu, frizuru i šminku sam sama uradila, a cipele sam imala. Tako da sam se jedva skrpila.
Od tada sam se zaposlila, primam prosečnu srpsku platu, pa mi možda malo lakše. No, kada sam bila student od mene nisu očekivali velike poklone, ali sada kada radim očekivanja su se povećala. Iskreno veoma mi teško pada da stavim "stotku" u kovertu, kupim cipele, haljinu, frizuru, šminku, "pljunem" nešto za fotografije, kitim muziku. Pa bukvalno mi ode pola plate.
Zato sam drugaricama, koleginicama, poznanicama, nosila najviše 40 evra, dok sam kumi, sestrama, braći nosila maksimum 100 evra i to ne sama.
Sreća moja pa sam išla na svadbe kod ljudi koji ne upisuju na ulazu koliko je ko dao, pa me nije bilo toliko sramota. Ipak moji prijatelji i rođaci pričali su mi razne priče o tome kako postoje svadbe na kojima se odmah na ulazu otvara koverta i prebrojava novac, a zatim se suma na očigled svih upisuje na spisak, a kod nekih vlada i pravilo da se na razglasu očita koliko je ko dao. Meni je to veoma ružno i neprijatno, jer mnogima svadba predstavlja način zarade, pa se prva bračna noć umesto brojanja poljubaca pretvori u prebrojavanje pare, dobijenih sudova i escajga..
No, moje mišljenje se promenilo onog trenutka kada sam rešila da pravim svadbu. Htela sam prosečnu svadbu, od 200 zvanica. I očekivala da će me sve koštati oko 5.000 do 6.000 evra. E pa mene će koštati bar 8.000 evra, jer kad sam sve stavila na papir shvatila sam da od jeftine svadbe nema ništa. Evo i kako: venčanice za iznajmljivanje minimum 400 evra, muško odelo ima za 200 evra, muzika 1.300 evra, trubači oko 50 evra po satu... Zakup svečane sale 4.000 evra. A gde su torta, fotograf ili kamerman, bidermajeri, limuzine, i još mnogo, mnogo sitnica, neočekivanih troškova...
Tada sam shvatila da iz ovog troška mogu da me izvade samo koverte, i to da računaš da se niko neće osramotiti. Bacila sam računicu na papir i ako bude kako sam planirala sve će mi pokriti.
Kum i kuma da daju po 200 evra jer ću ih osloboditi ostalih obaveza, najrođeniji minimum 50 evra po osobi, prijatelji i poznanici oko 40 evra po osobi jer uglavnom sami dolaze, i roditelji njegovi i moji po 300 evra. Naravno računam da mi ne donose sudove koje sam ja nosila mojoj kumi jer su realno beskorisni. Uglavnom ukoliko svi donesu ovoliko koliko sam izračunala, svadbu ću pokriti i možda otići na putovanje.
Znam da je veoma ružno već u startu planirati koliko ko treba da ti donese, ali kad vidiš koliko sve košta, ovu skupu žurku jedino tako možeš platiti.
Ili poslušati babu koja je dala odličan savet, a koji mi je u početku bio smešan.
"Sine, muzika treba da bude jeftina, kum da je bogat. Što više rodbine, to bolje. Jer se, svima je poznato, rodbina uvek takmiči ko će skuplji poklon da donese ili više para u kovertu da natrpa. I najbolje da se kaže gostima u startu hoćeš da ti donesu kovertu jer samo to može da te izvuče iz troškova".
VIDEO: Mlade u Srbiji na svadbu limuzinom! U Indiji slonom
(Telegraf.rs)
Video: Na Kopaoniku metar snega, skijaši uživaju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Milica
Da li je ovo parodija, zaista se pitam da li je ovo ironija? Dala si posluzavnik i blender, a ocekujes od kumova 200€.... pravis skormnu svadbu a hoces limuzinu i da odes posle na putovanje? Bolje nemoj da pravis nista, nego sto gledas da li ti se isplati..m
Podelite komentar
CG
Najbolje je ne pravit, izgleda. Kum, kuma i prijatno. I svi zadovoljni, narocito oni koje nisi zvao. -))))
Podelite komentar
MILAN
Poeta svega je?Donesi escajg a nadaj se parama,nemoj ni da praviš ako unapred plačeš.
Podelite komentar