Kraj najvećeg pakla ovog leta: Ambrozija prestaje da cveta, ali zašto nam je baš sada zadavala nikad veće muke sa alergijama?

Ambrozija polako ulazi u fazu mirovanja, pa svi koji su tokom leta imali nesnosne alergijske probleme mogu da odahnu. Bar do jula naredne godine, kada će ovaj neželjeni korov ponovo procvetati. A čini se da do sada nismo toliko kijali, kao ove godine.

Novi tip svraba muči Srbe: Leti je najteže osetljivima na alergije, ovoe godine tipični naleti izostali

Preporučujemo

Ne samo što ambrozije ima sve više i više, jer se ona gotovo nezaustavljivo širi našim podnebljem, već je i broj alergičnih građana očito sve veći. A koncentracija polena, koji inače u sebi ima čak 52 alergena, u vreme cvetanja je enormna.

Kako kažu u Agenciji za zaštitu životne, koja kontroliše nivo alergena u vazduhu, najveća vrednost polena u vazduhu ove godine bila je 26. avgusta: 637 polenskih zrna po metru kubnom. To je 42 puta više od granične vrednosti (15 zrna po kubnom metru).

Foto: Pixabay.com

Međutim, ako ste mislili da je ovo apsolutni rekord, varate se - premda je ova vrednost veća od prošlogodišnjeg maksimuma, pre četiri godine zabeleženo je i više od 800 zrna.

Međutim, problem je i što je alergičnih građana sve više. Tako, ne samo što se širi korov, već se povećava i broj onih na koje polen ambrozije deluje.

- Po saznanjima iz kontakata sa građanima i lekarima koji nas kontinuirano zovu ovo je bila godina gde su sugrađani tražili dosta pomoći i definitivno se osetio povećan broj ljudi sa alergijskim problemima - navodi Mirjana Mitrović iz Agencije.

Zdravstvene posledice nisu bezbačajne, a u krajnjem slučaju alergija na ambroziju može da preraste i u astmu.

Foto: privatna arhiva

- Simptomi preosetljivosti na ambroziju se manifestuju kijanjem, peckanjem i suzenjem očiju, zapušenošću i obilnim curenjem iz nosa koje može da traje čitave sezone. Pored navedenih simptoma preosetljivi na polen mogu otežano da dišu i da se žale na stezanje i bol u grudima. To je onda znak da se radi o sezonskoj bronhijalnoj astmi, koja je uzrokovana alergijom na ambroziju. Mogu se javiti i podočnjaci, uzrokovani povećanim dotokom krvi. Ovakvi pacijenti su često razdražljivi, malaksali i bez koncentracije, što im umanjuje radnu sposobnost, a opterećuje okolinu obolelog i otežava uobičajenu komunikaciju - navodi se na sajtu Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju Beograda.

KAKO PREPOZNATI BILJKU

Stablo je uspravno, razgranato sa listovima jajolikog oblika, pri čemu je čitava biljka obrasla gustim dlakama. Cvetovi su skupljeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabla i grana, žućkaste boje.

Staništa ambrozije su najčešće zapuštena građevinska zemljišta, vrtovi, neobrađene poljoprivredne površine, u kulturama kukuruza, suncokreta, uz puteve, železničke pruge, dakle svuda gde ima dovoljno svetla.

SVI SU DUŽNI DA UKLANJAJU KOROV

Prema uredbi Vlade Srbije iz 2006. godine, svi "vlasnici i korisnici" parcela na kojima niče korov, poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta "dužni da u toku vegetacione sezone, do početka fenološke faze cvetanja suzbiju i uništavaju ambroziju primenom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera".

- Zaštita od polena ambrozije je lekarski aspekt. Mi kao društvo moramo da razmišljamo kako da se ova korovska biljka suzbije da ne bi

produkovala polen. To je veliki problem i mora da se na njemu radi duži niz godina da bi smo videli rezultate. U ekosistemu kako biljke tako i životinje traže svoje mesto. Ambrozija je trenutno na Balkanskom poluostrvu našla izuzetno pogodne uslove za svoje razviće i tu se veoma invazivno širi. Da li će se u nekom periodu pojaviti njeni prirodni neprijatelji moramo još istraživati. Trenutno ona ljudima stvara najveći problem pa mi moramo i da delujemo - objašnjava Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

SAVETI GRADSKOG ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE

Na sajtu GZJZ postoje i saveti za građane kada je u pitanju zaštita od ambrozije.

Foto: Pixabay.com/ Alergija je jako uporna i teška za lečenje

- izbegavajte odlazak u prirodu za vreme sunčanog i vetrovitog vremena,

- za odlazak u prirodu izaberite dan posle kiše jer su tada koncentracije polena u vazduhu najniže,

- nakon boravka na otvorenom prostoru operite ruke, istuširajte se, operite kosu i presvucite odeću, jer tako sprečavata unošenje polena u prostor u kome boravite,

- ne sušite veš napolju u vreme visokih koncentracija polena (od 10 do 18 časova),

- prekrijte krevet i zatvorite prozore u vreme najveće polinacije,

- nosite naočare za sunce i šešire tokom dana,

- redovno četkajte i perite kućne ljubimce jer oni takođe skupljaju polen,

- zatvorite i klimatizujte prostorije u kojima boravite u kritičnom periodu

- redovito održavajte svoje dvorišta i okućnice,

- izbegavajte šetnju pored i kroz površine obrasle u korov,

- posetite lekara i poštujte njegovu terapiju,

- ne ignorišite ovu opaku biljku već je iščupajte ili pozovite nadležne institucije.

Dok strepimo od prvog azijskog stršljena u Srbiji, dugo se borimo sa ovim uljezima koje smo već "uvezli": Nezaustavljivi su i postaju kobni! (VIDEO)

PROBLEM POSLEDNJIH 20 GODINA

Premda je ovaj korov u Evropu uvezen još u 19. veku, zajedno sa detelinom iz Severne Amerike, on se nije širio jer za to u Zapadnoj Evropi nije bilo klimatskih uslova. Međutim, kada je seme pristiglo u Centralnu i Jugoistočnu Evropu, naišlo je na povoljniju klimu i korov je počeo da se širi. Sve do sedamdesetih godina biljka nije bila značajno rasprostranjena, ali u poslednjih 20 godina pojavili su se značajni problemi.

- Jedna biljka ambrozije proizvede 500 do 3.000 ahenija, semena koje mogu da održe klijavost u zemljištu i do 40 godina, a isto tako produkuje više od milijardu polenovih zrna koji se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površini od veše kvadratnih kilometara - navodi se na sajtu Zavoda za biocide.

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)