Ne mogu napolje, moram na solfeđo: Mama mi je nametnula 1001 obavezu i nisam imala normalno detinjstvo, krivim je i dan-danas za to

Sve to se desava zbog majki koje hoce da budu na instagramu i fb popularne. Gledam non stop kace decije snimke kako znaju sve i svasta. Nece to na dobro da izadje

Stavite prst na celo?Zapitaaajte se sami malooo?Gde je greskaaa?U atmosferi ,pritisku...

Devojko ne krivi majku jer ona ima takvu formiranu ličnost,gde je bilo tvoje*JA* da se braniš od shih njenih želja prihvatajući ono što možèš i želiš.Tvoj urođeni deo ličnosti je takav da sve prihvataš ne razlikujući dobro od lošeg za tebe,u životu treba sama da se braniš od loših stvari a ne uvek da kriviš drugog.

Tako je sad, tako je bilo i biti će.Uvek će biti takvih roditelja koja leče svoje komplekse preko svoje dece.Treba usmeravati svoju decu, ali ne na način koji je ispričan.Dakle, deca trebaju da budu odgovorna što se tiče školskih obaveza, ali treba im ostaviti vreme za razbibrigu, igru, druženje, nestašluke.Dete koje ima za roditelje ljude koji nisu ostvarili svoj san da budu glumci, muzički umetnici, balet igrači, poznati sportisti, osuđeno je da mu se celo detinjstvo žrtvuje radi ostvarenja istog.Imao sam takve "drugare i drugarice" iz razreda i ne sećam im se njihovih imena, jer se ni sa kim nisu družili.KRAJ.

To su kompleksi roditelja koji su malo jaci finansijski,deca se vidaju na jezike,muzicke skole,neki sport itd,idiotizam!!!!

Sve se desilo meni ,samo harmonika,pa jos gore,nosio u muzicku skolu svi su mi se snejalu,a tek kada sam dok se deca igraju ja trenirao sviranje bilo je uzasno u soliteru ,celo naselje je sizelo.Nikada vise nisam svirao posle zavrsene muzicke skole!!!

Duso nemoj da ti bude zao zbog svega. Sad povedi racuna da se ne ogresis kod svoje dece. Pusti ih da uzivaju i budu srecna kad ti nisi mogla.

To sa nezadovoljstvom roditelja mi je jasno. Pa sam otisao u krajnost ali ne onu dobru... psihicki problemi i anksioznost me i dan danas prati ako nesto nisam zavrsio na vreme pogotovu od kad sam poceo da radim...

Ponekad roditelji lijece svoje frustracije i komplekse kroz djecunekazem da neteeba djete usmjeravati ali netreba pretjerivati

Koliko realan tekst.suze mi krenuse na oci,kad se samo setim svog detinjstva i nestasluka.nisam dolazila kuci dok opasno nepadne mrak a sada svoju decu psujem ako pet minuta zakasne iz skole.i stvarno dece na ulici vise nema kao nekad... Boze sta to radimo svojoj deci.vratimo im detinjstvo dok ne postanu mutanti dragi roditelji.

Sacuvaj boze?!