Uznemirujuće pismo porodilje iz Srbije: Pregladne bebe ridaju bez prestanka, majke plaču sa njima. Ovo nije porodilište, već logor
Tek rođene bebe koje od gladi ne mogu da zaspe, majke koje kukaju nad njima i čiji pomešani plač odjekuje hodnicima GAK Narodnog fronta, opisani su u potresnom pismu jedne mame Ene, koja se, kako tvrdi, nedavno porodila u ovoj ustanovi.
Enino pismo izazvalo je lavinu negodovanja ovog vikenda, a mi vam ga prenosimo u celosti:
- Nalazim se u porodilištu GAK Narodni Front od ponedeljka kad sam rodila svoju bebu. Treće dete po redu. Čekam otpust. Bebu dojim od nultog dana i to veoma uspešno. Podržavam svaku majku, ženu koja se porodila, u svom izboru ili mogućnosti… da li će da doji ili ne, da li želi ili jednostavno ne želi, a možda i ne može, ne potekne svima odmah mleko.
U Srbiji se svake godine rađa sve manje dece, ali koga ima više - dečaka ili devojčica?
Od srede popodne u ovom porodilištu je ukinuta dohrana, ne znam iz kog razloga, ali pedijatrijske sestre tvrde da su to neki novi standardi koji moraju da se prate i da oni podržavaju najbolju ishranu za bebe, a to je majčino mleko. Taj stav nije daleko od istine, ali prvog, drugog dana po porođaju jednostavno nemaju svi mogućnost da doje iako imaju želju.
Ovde je trenutno takva situacija da majke nemaju izbora, i isključivo MORAJU da doje svoje bebe. Dohrane NEMA. Dohranu mogu da dobiju samo bebe po nalogu pedijatra i to kad se utvrdi (ne znam koliko sati ili dana nakon porođaja) da majka zaista nema ni kap mleka. Tada pedijatar potpise i pečatira izveštaj od dohrani.
Noć je bila jako teška i tužna. Bebe neiscrpno plaču, ja bih rekla ridaju, po pola sata, nekad i više bez prestanka. Majke pogrbljene nad svojim tek rođenim bebama pokušavaju da nahrane svoje bebe, dojkama u kojima u 70 posto slučajeva nema mleka ili ima tek pomalo da nakapaju bebama u usta. Nedovoljno. Plač je nesnosan, pretužan, užasno ga je slušati…
A majke, premorene, blede, neispavane sede ili šetaju kao neki zombiji u bezizlaznoj situaciji. Ja ne znam ni kako u takvom stanju majkama može da krene mleko. Izbora nemaju, jednostavno moraju da doje, jer non stop im ponavljaju „Dohrane nema, vaše mleko je najbolje za vaše bebe!“. Neke majke ćute i mire se sa sudbinom, jedva čekaju da krenu svojim kućama, neke daju svojim bebama vodu kako bi ih umirile, neke urlaju i deru se, neke plaču zajedno sa svojim bebicama… ko kako podnese.
Pedijatrijske sestre obilaze sobe, proveravaju da li doje, stiskaju svima bolne bradavice, ubeđuju da je to dovoljno i tako to teče od srede popodne. Ponašaju se kao neki generali, a ne medicinski radnici koji su dužni da brinu i vode računa o porodiljama i tek rođenim bebama.
Celokupna situacija je jako potresna, bez preterivanja, mučenje za majke, mučenje za tek rođene bebe. Pregladne su. Ja sam plakala… ne mogu da verujem svojim očima i ušima… kao da smo u nekom logoru, a ne u porodilištu gde smo na svet doneli najveću ljubav i sreću.
Imam nenormalnu potrebu da vam se obratim i obavestim o situaciji kojoj sam svedok, jer mora da postoje odgovori. Mora da postoji način da se tome stane na put. Nehumano je mnogo toga na ovom svetu, ali držati pregladne bebe i preiscrpljene majke prelazi granice i nehumanosti. Horor film… LOGOR!
Iako nisam osetila na svojoj koži, osetila sam ogromnu bol koja će zaista teško proći a zaboraviti znam da neće - zaključuje Ena svoje pismo, objavljeno na portalu "Roditelji Srbija".
Ukoliko ste vi imali slično ili isto iskustvo kao Ena, pišite nam u komentarima.
(Telegraf.rs/Roditelji Srbija)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Zoka
Ja sam se u Frontu porodila pre 25 godina i bilo je isto uzasno. Sve puno buba rusa, iskacu iz one jedne virsle koje dobijete za dorucak.... Ishrana je takva da ni ne mozete da imate mleka... UZAS...... Ali nam zato sija ceo grad u septembru (Novogodišnja rasveta) od ne znam koliko miliona evra. Natalitet na vidiku u zemlji Srbiji!!!!!!
Podelite komentar
Dora
Covek se rasplace dok cita, a kamo li da prezivi! I
Podelite komentar
joca
Moja ćerka se u Frontu porodila pre 11 i po godina. Prezivela je strahotu. Trudnoću je lepo iznela, išla na vezbe, i u školicu za mame, da bi joj sestra rekla "majko mogla si bar jednu knjigu da pročitaš o bebama". Ona je prezivela takav stres uopšte zbog ponašanja medicinskih sestara da je dobila ulcerozni kolitis i posle nekoliko meseci završila u bolnici, 25 dana. Poučena iskustvom moja snaja, koja se porodila nekoliko meseci kasnije isto u Frontu, platila je apartman i mogu reći sve je proteklo u najboljem redu. Moja ćerka zbog te traume ostala je na jednom detetu a snaja je rodila joj jedno dete. Pitam se da li je to normalno da se dogadjaju ovakve stvari godinama i da niko ništa ne preduzima. Na deci štede pod izrekom najbolje je majčino mleko. To je tačno ali šta ako majka nema mleka? Na deci štede i kada se razbole, ne prepisuju antibiotik opet pod izrekom da je štetan. Ja sam rodila dvoje dece takodje u Frontu, ali bilo je ipak drugačije, ali tada je bio dr Mladenović direktor, koji je bio strah i trepet za osoblje. Moralo je sve da bude pod konac. Deca su mi kao mala išla u vrtić i non stop bila bolesna. Primali su inekcije penicilina, zaštitne inekcije extecilin i ništa im nije falilo. Ovo danas nije normalno šta se sve dogadja u zdravstvu. Da li će neko bar malo obratiti paznju u tom segmentu.
Podelite komentar