Gde god se Milenko pojavi, svi viču "Eno Šojića": Umesto limuzine, po Arilju se vozi u "ladi nivi", ali ipak ima šofera (FOTO)

„Tesna koža“ snimljena je 1982. godine, a pored maestralne uloge Nikole Simića, poseban pečat filmu dao je Milan Gutović u ulozi Nikole Šojića. To je dokazala i serija „Bela lađa“ koja je pre neku godinu otplovila sa naših ekrana. Međutim, lik Šojića i dalje živi u pozorištu - ali i u Mirosaljcima kod Arilja.

Pitali smo Laneta Gutovića da li se iznenadi kada ga ljudi NE PITAJU za Šojića, a njegov odgovor je POBEDIO! (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Umesto limuzine, vozi se u „ladi nivi“, ali ipak ima šofera. Po nadimku Šojić poznaju ga širom Srbije, ali je u ličnoj karti Milenko Čakarević.

Ariljski Šojić, Milenko Čakarević Foto: Printscreen/RTS

Izgled Šojića negovao je i pre nego što je taj lik filmski oživeo Milan Gutović. Ipak, popularnost Tesne kože, bila je presudna da sličnost sa Šojićem iskoristi za marketing.

Ulica, kafana, pijaca, vašar, veselje, red za šalterom – gde god se Milenko zatekne i mlado i staro podvikuje: „Eno Šojića“, ubeđeni da je izmišljeni lik među njima. Zaboli Milenka često glava od ubeđivanja da on nije taj i da samo liče.

– Odem na svadbu – svi se sjate oko mene. Više mene ima na slikama nego mladenaca. Zaustavi me policija – uopšte ne traže dokumenta, samo otpozdrave „srećan put, gospodine Šojiću“. Odem da platim struju – puštaju me preko reda da Šojić ne čeka. Sednem u kafanu – stiže deset tura za Šojića. Kažem „hvala, greška je, nisam to ja“, a oni viču: „Jesi, jesi, nemoj da nas lažeš“. Trgujem na pijacama u Beogradu, Novom Pazaru, Užicu, Bosni i za mojom tezgom uvek gužva. Neki bi da kupe od Šojića, nekima zanimljivo da je Šojić za tezgom, okreću se, traže kameru, misle da se snima serija. I malo onih što me zna po imenu oslovljava me sa „Šojiću“ – veli Čakarević.

Milenko Čakarević u mladosti Foto: Printscreen/RTS

Svugde, osim u njegovim Mirosaljcima, vodi borbu da dokaže da izgled zna da zavara. Naporno mu jeste, ali zbog toga nije ni iznenađen ni uvređen.

– U Bajinoj Bašti me na pijaci srele neke đevojke i oće da se slikaju sa Šojićem, pa boga zovi. Šta ću, pristanem, kad one izbace fotografije na taj internet. Videla moja Tankosava, pa me kinji: „Ti reče da si otišao da trguješ, a ono se vadaš sa ženskadijom!“ Velim, pusti đecu, draga moja Lepa Šojić. Znam i ja da pred najtvrdoglavijima napravim sprdnju, izvadim onaj telefon što sam platio 200 dinara na buvljaku, a drugi prst turim u uvo da im začinim užitak – kaže starina.

Fizički je pljunuti Šojić, a u duši sušta suprotnost. Vredan, vitalan, predan, iskren. Nešto poput Pantića, s tim što je šeret za razliku od neurotičnog mlađeg referenta. Nije kapetan „na belu“ lađu nego „na kamion“. Kad svrati na „pićance“, zna dobro da zabekrija. I u politici se okušao, doduše nižerazrednoj, nije doplivao do Skupštine, bio je odbornik u Arilju. Ispod žita, kune se, ništa u životu nije radio.

Jedared je Milenko bio u Čačku da gleda predstavu Laneta Gutovića.

– Uze me neki čovek pod ruku i odvede u prostoriju gde se glumac spremao za nastup. Lane, sav zabezeknut, pogleda me pa se okrenu u ogledalo, pita: „Jesi li ti ja?“. Pravo da ti kažem, odgovorim, ni sam ne znam ko je ko. Izljubismo se, upoznasmo… Više puta smo se čuli, obećao mi je da ćemo raditi zajedničku predstavu. I ja bih u glumce, što ne bih, da odigram neku scenu, poljoprivreda je hleb sa sedam kora, a ionako ličim na Šojića – kaže veseljak iz Mirosaljaca.

(Telegraf.rs/ RTS)